Ирена М.:КОЛО


N2_9937_05

Ми
Ми који смо лутали
Тек нерођени
Јер прођоше векови
Бескраја путеви
Доказаше да путеве
Нико не зауставља
Схвата онај који живи
Почетком без краја
Крајем без зачетка
И где је конац
Полазна нит
Петља
Где се одшива ово племе
Где се затире
Колико громова
Потреса
Оно не понире
Колико киша
Раздора
Оно се не разара
Исте главе
Лица
Смисао
Тишина
Прашина
Бистар ум
Садржина
Помоћ са висина
Вертикална појава
Њима
Дала
Узимала
Али трајала
Ко то има наклоност
За тако дуги период
Непроменљиви
Инатни
Горди
Чврстога образа
Непроменљивог одраза
А глашчина
Из многих немира
Где ђаво по мртвима пребира
Чује се песма
Не лагана
Орна за вично оро
Живахна
Мртвац би устати
Мор’о
Васкрсава
Успиње се
Где се у прашини ваља
Тамо ниче пуног сјаја
После кише
Сунце јаче сија
Оно што се кали
На челик мирише
То што траје
Исконско
Има пребивалиште
Није дом
Кућа
Није кућа
Дом
Срце ужива пуно право
Да управља
Главом

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s