АНА АХМАТОВА: ДУГО САМ


Дуго сам твојом лепотом испијена

Учила себе како да се смирим,

 

Од ребра твога ја сам створена,

Како да те не волим, да се дивим?

 

Да сам ти сестра било би угодно,

Али вољом древне судбине сиње,

Пред тобом стојим лукаво, похотно

У лику твоје најслађе робиње.

 

Но кад се смрзнем сва понизна тако,

На грудима твојим као снег бела,

Тад мудро радујући се удара јако

Твоје срце – моја отаџбина цела!

 

превод: с руског Анђелко Заблаћански

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s