Владимир Шибалић: ГРАЂАНИНЕ


Куда јурцаш, куда ‘иташ,
Што ти тако јарко треба?
Да ли себе икад питаш?
Недостаје ли ти бар дјелић ведрог неба?

 

Жудиш за славом, желиш да си виђен,
На све си спреман, само да зарадиш.
Пожелиш ли некад до села да сиђеш,
Корјена ради, старе да обиђеш?

 

Нема среће у бетону сивом,
У зградама сатканим од туге и бола,
Вапиш да се бар на трен осјетиш живо,
И почнеш свој живот изнова.

 

Грађанине, дијелу свијета,
У теби живи још она паланка,
И кад велим ти ово, знам да ти смета,
Што у теби још тиња огањ села, без престанка.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s