Владан Пантелић:Лепота је наш циљ 1


Једном сам ти ово можда написао

Сећам се веома веома јасно –

Осветљено рефлектором свести –

Тамнооког првог сусрета нашег

На небу се чула надљубави песма

Еве Анасас и витеза Адама Кадма

 

 

Ти си – магловито и стидљиво

Гледала и препознавала мене

Ја – искуснији – тебе сам познао

И радовао се  радовао  у себи

Посматрајући твој ход будући

Пут радости и знања и успеха

 

 

Можда сам те малко и гурнуо

Свакако сам те делатно гурнуо

Као санкаша низ глатку стрмину

Даље га сигурно води боб стаза

Санкаш слуша брзо препознаје

Унутарњи глас – своју интуицију

 

 

У свету Творца има много знања

Много радости среће много љубави

А све то непрекидно расте расте

И појачава се упорни зов Љубави

ДАО нас даноноћно непрекидно зове

Тихим гласом тишим од подзвука

Громовнијим од Перунове вајтмане

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s