Драган Симовић: Из Поетике Вилењака са звезданом лиром – О љубави


О    ЉУБАВИ

 

 

Одувек сам, без престанка, веровао у љубав, чак и онда кад сам у дугим и бесаним ноћима туговао, патио и умирао због неузвраћене љубави.

Од љубави сам подједнако примао како највеће милине и дивоте тако и највеће патње и боли.

Осећао сам, али и знао, да то од праискони једно с другим иде.

Где нема туге, патње и боли, ту нема ни љубави која нас, вазда и навек, чини и племенитијим, и бољим, и лепшим, и мудријим, и дивотнијим.

Ко год није спреман на тугу, патњу и боли, тај никада неће ни познати најузвишенију и најдивотнију љубав, на љубав која нас свагда васкрсава и вечно изнова рађа.

(У Великом Гају, док лије студена киша јесења и тоњају поља кроз облаке, измаглицу и влагу,

 

(20. рујна 2017/7526.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s