Халил Џубран: ЧОВЕКОВА ХИМНА


Био сам

и бићу

и такав ћу бити

до краја времена

јер сам без краја.

Мерио сам далеке просторе

бескраја

и успео се у свет снова

до самога извора светла

летех увис.

Али погледај ме

Роб сам материје

Ослушкивао сам учење Конфучија.

и испитивах браманску мудрост

седио сам поред Буде испод дрвета спознаје.

Али погледај ме.

Саплетен сам у невери и незнању

Затекох се на Синају

када се Бог указа Мојсију.

На Јордану доживех чуда Назарећанина

и у Медини слушах учење арапског пророка.

Али погледај ме.

Ја сам жртва сумње.

Сопственим очима гледах

моћ Вавилона.

Славу Египта и величину старе Грчке.

Али моје очи су одговорне

пред бедом њихових дела.

Бејах код чаробњака ендорског

свештеника асирских и пророка палестинских и

не прекидах певати о стварности.

Учих о мудрости индијској.

Стекох мајсторство у песништву

што извире из срца арапскога

слушах музику западних народа

и упркос томе још сам слеп и ништа не видим

моје уши су глуве и не пропуштају глас.

Претрпех тиранију незаситих освајача.

Тлачења деспотска

сужањство разних моћника.

И упркос томе још сам јак

и борим са с данима свога постојања.

Све то чух, видех и трпех

иако сам још у узрасту детињем.

Али кроз скора дела младалачка

остарићу и остварити савршенство

и потом се вратити Богу.

Био сам

и јесам

и такав ћу бити

до краја времена

јер сам без краја.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s