Једног дана док лутах планином
У потрази за унутрашњим миром
Угледах урезан у сиви камен 
Један древни, свети знамен.

Прекривен пузавицама и маховином
Неми сведок о времену славном
Кад су земљом ходили Богови
Где Срби нису били робови.

Пришао сам му опчињен
Његовом лепотом задивљен
Додирнух коловрат руком десном
Испуњен бих божанском снагом.

И видех Богове и Хероје
Из времена златне ере
О њима приповедају Веде
Памте их старине мудре.

На колена падох
И гласно заридах
Јер живим у времену трулом
Сада цене што звасмо срамом.

Ал’ не смем клонути духом
У борби сталној је спас
Знамен наш је Коловрат
Перун Громовити води нас.