Владимир Шибалић:МОМЕ БРАТУ


/Посвећено мом побратиму Нину Јевтићу/

 

Брате, роде, с’ набујале Дрине,
Побратиме, Србине,
Јада сто смо прошли скупа,
Јер за идеал глава није скупа.

Ђе си брате да запјевамо стару
Пјесму горску на горскоме олтару?
Служиш родини, не знам је л’ то добро
У ово вријеме курјачко, побро.

А некада смо дане и ноћи
Чинили све што је у нашој моћи
Да побједимо рептилску неман,
Ја још нијесам, а ти јеси спреман.

Спреман за војну, за солдачију,
Спреман да гинеш за мати Србију,
А ја ђе сам, у својим стиховима,
Био и остао чудноват свима.

Ближи се дан нове гериле,
Динарске птице већ су гњездо свиле,
Вријеме је, стари, за буну нову,
Да не гледамо више јад и бруку ову!

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s