ВОЈНА ТРАДИЦИЈА АРИЈЕВАЦА – Георгиј Сидоров, глава 20


ПСИХОЛОШКА ОБУКА РАТНИКА

Психолошка припрема је најважнија од свега, о чему сам већ писао. Ствар је у томе да је њен задатак превазилажење страха. Често страх пред непријатељем паралише свест човека и он заборавља све што је научио. Као пример тога може да послужи борбена акција. Практичну војну обуку пролазе сви без изузетка војници. У тренутку тешког борбеног сукоба две трећине од њих претвори се у узнемирено од страха стадо, они потпуно забораве све што су учили. Њихова свест је потпуно парализована страхом, јачи је од њихове воље. Зато гину на бојном пољу. Преживе само они који су успели да превазиђу свој страх. На часовима ученици лако науче трикове против хладног оружја, али у стварној борби, када виде пред собом нож, страх да буду убијени одува њихов ум, а од вештих и брзих бораца они се претварају у смртно застрашене људе са улице. Шта се десило? Дејство страха на неистренирану психу. Ево још један пример: свако од нас може лако да пређе преко лежеће на земљи даске, али ако се та даска подигне на висину од два метра, по њој неће проћи свако; већ ће прећи преко даске изнад понора само човек са истренираном психом. Свако од нас зна да страх ограничава кретање, спречава решавање задатака, понекад само паралише. Шта је страх? То је емоција, искуство у тренутку угрожавања биолошког или друштвеног благостања. И није битно колико је реална опасност, може и да не буде, али човек је уплашен, а страх паралише његове акције. У случајевима када емоција страха почиње да се шири, човек укључује стереотипина хитна понашања, ум у таквом тренутку престаје да њиме управља, а човек почиње да делује, не сећајући се себе. Као по правилу, он или бежи, или пада или се замрзава на лицу места. Понекад страх чини да човек вришти,виче, плаче и да се смеје. Од њега се некима тресу руке, постају оловне ноге. При погледу на нож или пиштољ пада у полумртво стање. Када човека обузима страх, он или бежи или се укочи или постаје супер агресиван. Хормон адреналина у крви који у великој количини јури ка органима, обезбеђује кретање. Из мозга се крв у таквим тренуцима одлива, зато човек престаје да размишља и анализира.

Код људи са слабим нервним системом адреналин има обрнути ефекат: он им паралише мишиће. То је такође природна реакција — да се претвори у леш. Јасно је да у борби мртвац никоме не треба.

Обамрлост — то је када се човек укопа на месту или када су његови покрети веома спори. Све то је зато што су његови мишићи болно стегнути и њихово снабдевање крви се нагло погоршало.

Стање помрачења ума — настаје када човек није свестан шта чини. То подсећа на напад лудила. Неким људима страх изазива агресију. Али таква агресија је слична самоубиству, она по правилу ништа не доноси. Дакле, страх је велика препрека. Он пре свега води човека у смрт, а не околности. То је неопходно не само да с разуме, већ и „набије себи на нос“.

Припремљеном ратнику, или бојару, било која претња његовом животу не изазива страх, већ узвишену радост.

Поставља се питање: да ли је ратник нестрпљив да оде на други свет? Ствар није у смрти, већ супротно. Прави витез се радује могућности да провери себе у реалној борби; поред тога, уверен је у то да је он део творца и искрено му је драго што има могућност да неутралише својим рукама изашло ван контроле зло. Да би имали такву психу, потребно је елиминисати страх од смрти. И друго: треба научити у борби борити се без учешћа свести, како кажу, на „аутопилоту“. Тада и у најбезизлазнијој ситуацији, пред лицем прави смрти, ви ћете водити битку, без много буке и напетости, борећи се до крајњих граница својих могућности.

Да би се заувек ослободио страха од смрти, човек треба да промени приоритете својих вредности. Колико се може сматрати да је живот вредан? Чак и наша крута материјалистичка наука схвата да човек живи вечно. Једна од његових инкарнација замењује другу, а смрт — то је само улаз у нову инкарнацију. Дакле, живот није супер вредан, много скупља је идеја за коју је човек дошао на овај свет. Скупљи од живота су морални ставови, као што су част, племенитост, савест, осећај за правду, љубав према Отаџбини и ближњима. Све то је савршен план, који је за нормалног човека много скупљи од живота.

Из свега овога можемо закључити: на свету постоје духовне вредности које превазилазе вредност вашег живота; зато је боље умрети него дозволити злоупотребу над њима. И затим, смрт увек долази сваком човеку, значи, не треба се ње плашити. У Русији су говорили: „Две смрти нема, а једној се не може побећи“. Стога, увек треба бити припремљен за састанак са смрћу. Смрт — то је пут ка новом оваплоћењу, тако да нема ништа лошег у њој. Наши далеки преци су добро знали, шта је то страх. Зато су руске, немачке, иранске, индијске жене и жене других аријевских племена и народа, отправљале у рат своје мушкарце, оплакивале су их као мртве. Таква традиција је ослобађала ратника жеље да живе. Борци су знали да су се за најмилије сви они претворили у мртве. Зато, о скорој смрти нико од њих није ни мислио. Мртав не може бити убијен још једном. То је разлог зашто су нордијски ратници у пресудним борбама увек показивали чуда истрајности и храбрости. Пред супериорном силом бруталног непријатеља, они се никада нису повлачили, већ су се увек борили до краја, борили чак и тада, када није било никакве наде. Као на пример, при заштити козака Азова.

Шта је представљао последњи обред растанка, када су се три хиљаде последњих бранилаца тврђаве, разделивши се, опраштали једни са другима? Ништа друго него жеља да се часно умре. Пред нама је добровољно одрицање од живота. То је и дало огромну снагу заштитницима града, пред којима је побегло десетине хиљада нападача. Из свега наведеног је лако закључити: да би се превазишао страх од смрти, човек мора „умрети“ пре почетка борбе. Да се претвори у живог, испуњеног хладном јарошћу, мртвог човека. Писао сам читаоцима о три начина да се ослободе страха. Први начин је због логике. Она тера човека да схвати да постоје у свету вредности, које су изнад страха од смрти. Други начин је да искључи свест и уђе у акцију на „аутопилоту“. Трећи начин је најефикаснији, за то је неопходно научити да се прихвати своја смрт као неминовност. Да се претвори у живог мртваца. Изаберите било који од њих, све три технике су сасвим поуздане.

превео: Душан Ми

Извор:фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње-

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s