Драган Симовић: ЈЕСЕН ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ


ИЗ ОНОСТРАНЕ ПОЕТИКЕ

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

 

 

Све мање бивам присутан у овоме свету.

Све мање умем и могу са људима.

Истрошио сам се у овоме свету за девет живота.

Овај свет никада не бејаше мој свет, не бејаше мој дом.

Кад вилењак залута у свет људи, живот му бива мука, патња и борба непрестана.

Имам скоро седамдесет година, а то је за вилењака много.

За вилењака је то као триста година за људе овога света!

Људима од овога света много лакше бива у овоме свету.

Овај свет је њихов, у овоме свету имају свој дом.

Мој дом је одувек бивао негде тамо далеко иза свега, иза свих видљивих и материјалних светова, иза свих илузија и опсена.

Многи би желели да се сретну са мном, да диване са мном, да се друже са мном.

Али, ја више нисам ни за сретање, ни за диван, ни за дружења.

Ја сам још само делићем свог бића, неким невидљивим кончићем, везан за овај свет.

Верујте ми, једва чекам да одем са овога света!

Доста је било!

Било је и одвише!

Кад дође јесен, кад се спусте магле, кише и тмуше, тада умирем.

Гуши ме влага, убија ме студен и тмуша.

Крхког сам и трошног здравља одувек бивао.

А што сам старији, све трошнији бивам!

Један од највећих ведсрбских песника и посвећеника –  Аватар међу песницима и мудрацима Белога Србства – Владика Раде, није смео да чека зиму на Цетињу, већ је већ с јесени бежао у Напуљ, да га не би удушила и расточила влага, студен и тмуша, а био је много млађи и физички много јачи од мене.

Одувек сам се чудио и питао, како је један такав горостас, горштак и двометраш, један такав таленат и једна таква духовна громада, бивао тако крхког, слабашног и трошног физичког здравља!?

А онда сам, много година потом, схватио: зато што је био Вилењак са звезданом лиром!

Већ ме замара и вођење, опремање и уређивање Србског журнала.

Стога Србски журнал предајем Верици и Марку, као и свима вама којима је Бело Србство мисија и посвећење, духовна и божанска категорија.

Живи и благословени били!

(У Великом Гају, последњег дана месеца рујна, 7526.)

Advertisements

One comment

  1. Radmila

    Када се Његош већ током прве недеље великог поста 1845. затворио у кабинет и саопштио свом секретару Димитрију Милаковићу да се побрине о томе да га нико не узнемирава, нико се није надао да ће државни послови бити заустављени на месец дана. Шта је то Његош у осами радио? Са каквим духовима је то разговарао? Засигурно никад нећемо сазнати. Међутим, резултат те духовне војне у шест певања са 2210 стихова десетерца, постројених у стрелце-увек десет по строфи јесте „Луча микрокозма“. Ово дело, засигурно врхунац наше поетике, пре свега метафизичког, али и егзистенцијалног приступа, покреће вечна питања настајања и нестајања….♥П. П. Његош: Луча микрокозма – YouTube
    Видео за luča mikrokozma▶ 15:00

    06.01.2013. – Отпремио/ла Pobednik198

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s