Разбоље се Краљевићу Марко
Покрај пута друма јуначкога,
Више главе копље ударио,
А за копље Шарца привезао,
Још говори Краљевићу Марко:
„Ко би мене воде напојио,
„Ко ли би ми ладак начинио,
„Тај би души мјесто уфатио.“
Ту допаде соко тица сива,
У кљуну му воде доносио,
Па је Марка воде напојио;
Над Марком је крила раскрилио,
Па је Марку ладак начинио;
Још говори Краљевићу Марко:
„О соколе, сива тицо моја!
„Какво сам ти добро учинио,
„Кад си мене воде напојио
„И кад си ми ладак начинио?“
Соко тица одговара Марку:
„Не будали, Краљевићу Марко!
„Кадно бјесмо на Косову бојном,
„Тешки бојак ми с Турци трпљесмо,
„Онда Турци мене уфатише,
„Оба моја крила одсјекоше;
„Ти си мене уфатио, Марко,
„Метнуо ме на јелу зелену,
„Да ме Турски коњи не сатару,
„И јуначка меса наранио
„И првене крви напојио;
„Ту си мени добро учинио.“

Извор- интернет страница – Српске епске народне песме — Викизворник, слободна библиотека–