Бултони: НОЋ МАЛОГ СРЕБРЊАКА


У тишини хладне, новембарске ноћи

Тескоба ми нека притиснула груди

Покушавам грешне, мисли пресабрати

Хоћеш ли ми у сан, са осмехом доћи

Срце јадно хоће, просто да излуди

Могу ли ти срећо, ишта вредно дати

 

Кад бих само мог´о, шапат да ти чујем

К’о да хоћеш нешто, важно да ми кажеш

Ја не спознах ништа до властите мисли

Желео сам срећу сам своју да кујем

Што истину желиш ал’ на крају слажеш

Јесмо ли се, реци, због тога разишли

 

Године су прошле, дани, пусти, хладни

Све се чешће, ја у прошлост враћам

Покушавам доћи до тог кобног трена

Кад то беше, кад смо, тако грешни јадни

Пошли другом стазом и због чега плаћам

Што сам туђи човек , а ти туђа жена

 

Која корист сада од опроста твога

То је ипак само, мог живота клетва

Већ одавна, ја свог мира немам

Бар да ми је заборав, испросит од Бога

Стигла казна. Каква сетва, таква је и жетва

Изједа ме савест ко најгора неман

 

Ја сам ноћас, своју упалио свећу

Сребрењак малени под јастук ставио

Животну сам причу своју испричао

Знам да зору, ко ни свећа дочекати нећу

На овом сам свету залуд боравио

Ја свима опраштам, мили моји, ћао

 

Започета једне ноћи у Новембру 2010 довршена 16.04.2011 у 15,21х

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s