Владимир Шибалић: СЛОВЕНСКА ДУША


Волим шалу, волим људе,
И сваку стопу родне груде.
Волим пјеват’ о свом Роду,
Волим своју музику народну.

Шуме густе душу ми грију,
И моји богови древни ту се крију.
Дијете сам пољана и гора,
Дијете сам обалја и мора.

Славим своје широке ријеке,
Славим кроз пјесму дане далеке.
И пуштам сузу к’о ракију горку,
Јер волим једну малу, дијелом Црногорку.

Словенска ми немирна душа,
Што гусле и гајде радо послуша.
Словенска ми крв венама тече,
И узаври када дође вече.

Словен сам, и поносим се,
Словенском круном храстовом китим се,
Словен ми је брат, Словен Предак,
Словенска ми сестра, души мојој предах.

Ој, словенство, језичје моје,
Ко још чује гласе твоје?
Словенство, јазичество које
Прослављам гордо уз три боје.

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s