Јутро – Вељко Вујовић


Covek-i-kosmos-e1486542975726

 

Гледао бих ноћима,
Та ноћна играња,
небо ведро, светлије,
и месец пун невере.

Сањао бих пределе,
моћне, светле, далеке,
хоризонт би се губио,
и тад би се пробудио.

устао бих свакако,
на ту пољану отишао,
легао поред дрвета,
и сањао лепе ствари, ја.

У подне сунце заблиста,
моје тело заигра,
устадох, стадох, поклоних,
сунцу поздрав обавих.

када сунце виде то,
осмехну се пресрећно,
на мом лицу жар се види,
и у телу ватра кипти.

Аутор: Вељко Вујовић

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s