Десанка Максимовић: Вожња
Возимо се. Покрај пута
разасута
села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре,
лете, беже.
Врх потока и шипрага
топла, блага
вечер пада.
Возимо се. Сања цвеће:
мирис слеће
са ливада.
Гле, сеоске куће беле,
као стреле
тек пролете.
Поред пута стабла вита,
шибље, жита,
лете, лете.
Гле, почињу и светлаци,
лете зраци,
да се пале,
и из магле трепте сиве
као живе
звезде мале.
По бескрајно нежном, меком,
и далеком
небу плаву
насмејани месец блуди
што на људи
личи главу.
Возимо се. Покрај пута
разасута
села леже.
Ко потоци после буре
коњи јуре,
лете, беже