Владимир Шибалић: У ЈЕСЕН


У јесен, када све стане,
И кад оголе брезове гране,
Упутим се стазама шумским,
Оронулим и уским.

У јесен, кад посљедњи Сунца зрак
Покушава бити силан и јак,
Кад залудо мисли да ће спријечит’ мрак,
Који је све ближи, корак по корак…

У јесен, у ту дивну, но кратку јесен,
Ходит’ без ње тада више не смијем,
Кад кестен се до кестена уз тупи звук ниже,
И Морана када је све ближе и ближе…

И волио бих сада, у ову спору јесен
Да сам онај опали кестен,
Да дању и ноћу будем шуме дио,
Онако мален, што се у лишће густо скрио.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s