Верица Стојиљковић: Не задржавај ме


 

Не задржавај ме! Не! Непотребно је,…

Сама остајем ту,…  поред тебе

Да милујем ти лице  

Одложим мач,…  непотребан је…

Путовање што лечи све

нас очекује и води тамо где

слобода је извојевана…  од давнине

Срце пут препознаје а душа … спремна је!

 

Не задржавај ме! Не! Непотребно је,…

Сама вољом својом остајем поред тебе.

Толико је пут дуг, да не могу

Сам да путујеш…  пустити те!

Много врата треба отворити,

Поред много светова пролазити!

Уморићеш се  … неопрезан постати и

Негде се изгубити …

Нећу те самог да путујеш пустити!

 

Не задржавај ме! Не! Непотребно је,…

Сама остајем ту,  поред тебе.

Толико бих суза пролила  и

Мајку земљу бих ражалостила,

Птице ми не би певале…  јер

Знале би …  да их не бих чула…

Цвеће би у пупољцима застало,

Не бих га гледала и оно би туговало

И не би се расцвало… но би

Тако,  тек рођено…мрело!

Не задржавај ме! Не! Непотребно је,…

Сама вољом својом,

Јесам …  поред тебе!

Advertisements

2 comments

  1. Ирена

    Прелепа песма…СОНАТА ДУШЕ…
    ЉУБАВ НИЈЕ МОРАЊЕ…ВЕЋ ЦВЕТАЊЕ И ПРОКЛИЈАВАЊЕ НАШЕГ СОБСТВА КРОЗ ДАВАЊЕ…

  2. Верица Стојиљковић

    Давање .давање….семена..семена …проклијавање…раст, раст …зелено… зелено…и цветање …цветање….вечно!
    Благодарим Ирена М.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s