Драган Симовић: Љубав је увек потпуна, увек целина живота


Када си у уму, тада не живиш.

Живиш тек онда кад изиђеш из ума.

Док боравиш у уму, ниси ни у животу ни у садашњем тренутку вечности.

Тада си свугде и нигде.

Свуда те има и нигде те нема.

Несрећан си и незадовољан кад год боравиш у уму.

Чим изиђеш из ума, ти си радостан, срећан, задовољан, испуњен и блажен.

Ум ти не дозвољава да љубиш себе и друге, да љубиш живот и сва бића у свим световима.

Ти ниси свој ум, и ниси свој све док си у уму.

Али, кад боравиш у срцу, тада си увек свој, ма где год био!

Само кад боравиш у својему унутарњем срцу, ти љубиш и себе и сва ина бића.

Тада љубиш свим бићем, свим срцем, свом душом, свим духом и свим суштаством.

Љубав је увек потпуна, увек целина живота.

Љуби се само целином и потпуношћу.

Кад љубиш, онда јеси љубав, онда јеси живот, онда јеси божанство.

Advertisements

One comment

  1. Мирослав

    Умовање рађа препреке, умовање именује све постојеће али себе не налази у томе. Ко га угледа одмах ће га именовати умом и рећи ено „небо“, или ено „цвијет“, или ено „биће“, да, узалудно именовање ако себе тај не види у њему.
    Љубав, себе видјети у свему, а то јесте твоје Драгане потпуно испуњење. Или, љубав је апсолутна пуноћа. Љубав не познаје именицу „празно“.
    Ако те Мирослав види и именује те умом „Драган“ онда је Мирослав направио умну препреку између два бића. Ако ме Драган угледа а не именује ме умом а види себе у мени онда је то потпуно испуњење.
    Хвала

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s