Драган Симовић: ВЕЧЕРЊИ СУТОН


Вечерњи сутон.

Кроз широм отворен прозор,

 из модрих крошања липа,

 допире, складно и умилно,

 зрикање зрикаваца.

Сам, и све самљи,

 седим у соби,

утонувши у своје мисли

 што на лепршавим крилима снова

 долећу однекуд

 из дубина

неких тајанствених светова.

Нека ме туга и сета

изненада лецну,

а ја не знам што!

 

 

(Велики Гај, 21. гумника 7523. године)

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s