Арсеније Тарковски, УСРЕД СВЕТА


170_28.jpg_max

Ја сам човек, ја сам усред света,
Иза мене – безброј протозоа,
Испред мене – милијарде звезда.
Међу њима лежим целим својим растом –
Две обале што спаја их море,
Два космоса сједињена мостом.

Ја сам Нестор, мезозоика хроничар,
Будућих времена ја сам Јеремија,
У рукама држим и сат и календар,
Уплетен сам у будућност, као Русија,
И прошлост проклињем, као нишчи цар.

Ја више од мртвих о смрти знам,
Од живога најживљи ја сам.
И – Боже мој – некакав лептирић
Девојчици налик, изнад мене
смеје се, ко златне свиле комадић.

1958.

Арсеније Тарковски

Препевао: Александар Мирковић

Advertisements

One comment

  1. dragansimovic

    Арсеније Тарковски, ДУШУ СИНУЛУ У ЛЕТУ…

    Душу, синулу у лету,
    Видели нису у соби белој,
    Где се у рукама добрих колдуна
    Нежно грејало дечије тело.

    Недавно дажд је вртом прошао,
    И земљи да се осуши није се дало;
    У јуну је јоргован толико цвао,
    Да сијање света постаде плаво.

    И у јулу, и у августу је било
    Толико светла у три окна, и цвета,
    Толико је у небо фонтанама би̏ло
    До краја првозданог лета,
    Да је судбина моја и загробна
    Даном стварања, ко земља, угрејана.

    1976.
    Арсеније Тарковски

    Препевао: Александар Мирковић

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s