Драган Симовић: О благородним Србима


Живо се сећам Срба из детињства.

Сви су они били дивни, племенити и благородни.

Не зна се ко је тада био благороднији, да ли мушкарци или жене!

Сви су ми некако били ведри, насмејани, радосни и пуни љубави, пуни љубави према свакоме и свему.

Никога и ништа нису умели да мрзе.

Срби, којих се ја из детињства живо сећам, заиста, нису ни знали за мржњу.

Ондашњи Срби бејаху благородан, племенит и узвишен народ.

Ондашњи Срби, уистини, бејаху Божји народ!

Ми се данашњи Срби не можемо поредити са оним Србима.

Са оним Србима којих више нема.

Са оним Србима који су се пресели у неке упоредне и оностране светове.

Тада се свуда чујаше песма и смех.

У њиви, на ливади, у дому, на путу.

Певало се, смејало и шалило, детиње безазлено и чисто, при сваком послу: кад се оре, сеје и копа; кад се коси и пласти; кад се гради кућа од камена и брвана; кад се чувају краве, козе и овце; кад се преде, плете и тка.

Сада, док путујем Србијом, нигде више не срећем оне Србе и Србкиње; оне благородне, широкогруде, душевне и божански узвишене, чедне и дивотне Србе и Србкиње које си на душу могао да привијеш.

-извод из лирских записа-

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s