Драган Симовић: О ратницима и духовницима


Лирски записи

 

Сврха сваке духовности, сваке посвећености па и сваке религиозности јесте уздизање и узрастање до Божанске Свести, до Божанске Свесности, до Божанске СамоСвесности.

Божанску Свест можете звати и Космичком Свешћу,  ако вам је тако воља, ако је то вашем унутарњем бићу ближе и јасније.

Песнички речено, сврха је свега онога што умно, словесно и освешћено чинимо, да се уздигнемо понад ове жабокречине, понад ове мочваре, понад ове каљуге неосвешћеног и бесловесног живота и живљења којим владају моћне узрочно-последичне силе, које нас вазда вуку надоле у безнађе и бесмисао, у таму и ништавило.

 

02

У овоме се свету, на Земљи, води непрестани рат – рат за Живот са Сврхом и Смислом.

За овај наш живот, за овај наш животни ток, будност је битна.

Нисам рекао да је будност важна, већ управо тако – битна!

Зато што је битност понад важности; битност је највиши ступањ важности.

Бити будан, значи: бити повезан са Свешћу, бити Биће Свести.

Надаље, бити будан, значи: бити одговоран.

Одговоран пред Створитељем који је у нама, у нашем најдубљем унутарњем бићу, бити одговоран пред Духом Стварања, бити одговоран пред Божанском Свешћу.

 

03

Побеђен је само онај непријатељ којега смо победили у Пољу Свести.

Ако то знамо, онда нам је јасно зашто су се све србске победе на ратничком пољу, после кратког времена,  преобраћале у србске поразе.

Зато што Срби већ вековима ниједног свог непријатеља нису победили у Пољу Свести.

Сваки онај непријатељ којега не победимо у Пољу Свести, лукаво се прикраде и (заобилазним и невидљивим путем) ушуња, потуљено увуче, у наше унутарње биће – свеједно да ли у Биће Личности, или, пак, у Биће Народа.

Узалудне су све наше победе на војничком и ратничком пољу, ако своје душмане нисмо победили тамо где се једино и побеђују – у Пољу Свести.

Штавише, дешава се да непријатељ којега смо победили само на војничком пољу, после неког времена, гле, бива још јачи и жешћи!

 

04

Зашто Срби ниједног свог непријатеља, у последњих десетак векова, нису победили у Пољу Свести?

Зато што је србски народ давно остао без словесног духовног племства, без онога што се зове културна елита.

За опстанак Рода и Народа битне су две касте – каста ратника и каста духовника.

Народ без тих двеју суштих каста и није више Словестан Народ, већ најобичније крдо за кланицу.

Ми смо све време у последњих десетак векова имали из самог Бића Народа самониклу и самобитну касту ратника, али, нажалост, никада нисмо имали самосвојну и самобитну касту духовника.

 

05

Хајде, сада, у овоме трену, да песнички и сликовито разјаснимо како су се све србске победе после кратког времена преобраћале у србске поразе.

Да би непријатељ био истински поражен за сва времена, онда морају усаглашено и усаображено (усаглашено и усаображено са Галактичким Језгром) да дејствују обе касте – каста ратника и каста духовника.

Каста ратника побеђује непријатеља на војничком пољу, што је нижи ступањ победе, а потом каста духовника тај исти рат наставља, али на једном вишем ступњу, и тако у Пољу Свести коначно (коначно!) побеђује непријатеља.

Тек тада је (и само тада!) непријатељ побеђен за сва времена.

 

06

Срби, данас, у овоме часу вечности, немају више ни касту ратника ни касту духовника.

То је истина, сушта истина, коју морамо да освестимо.

Колико могу, и шта могу, Срби да учине без тих двеју суштих каста – када знамо да управо те две касте и држе Биће Народа – видећемо!

-2014.година-

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s