Драган Симовић: Куда плови овај мртав свет?!


Кад свет сагледавам са духовног становишта а из свог унутарњег бића, онда ми све у свету делује некако чудно, ћакнуто, наопако и изокренуто.

Све је привидно и лажно у свету, све гора копија од лоше копије, све илузија, омаја и опсена.

Нема ничег у свету зашта би се човек могао ухватити.

Све је трошно, распадљиво и трулежно.

Свет је у расулу, у распадању, у пропадању и нестајању.

Људи одавно не личе на богове и богиње, већ све више попримају одлике нижих врста.

Колико је лепоте, доброте и љубави остало још у свету?

Куда плови овај мртав свет?!

 

Advertisements

One comment

  1. Верица Стојиљковић

    Прво размишљање – талас
    Осећај ми је да пристиже убрзано нека врста таласа чије нас капи од његове силине већ прскају. Чини ми се да ће свакога од нас тај талас пљуснути, окупати и да иза тога нећемо бити исти као што смо били до тога тренутка. Можда ће се скинути маске (о којима се често говори – како их носимо цео живот) слојевите, које носимо несвесно свесни.
    Можда ће се откинути наша веровања , убеђења па и знања ово/онострана да смо нешто а ми јесмо у ствари сасвим друго то нешто.
    Можда ће нам та истина бити терет у првом маху јер се сви тешко растајемо са својим ураслим убеђењима иако мислимо да смо научили себе на промене.
    (Ко зна ко је све учествовао у креирању наших мисли, и убеђења- можда смо преварени не сопственим него наметнутим, убаченим програмима који су стварали наша убеђења- знања чак можда до којих смо дошли.)
    Тешкоћа која може да ломи у таквим моментима је осећај лажног пута, осећај промашености рада на себи и другима, жеља за одустајањем, за предајом и на крају отпуштањем живота.
    Таква и небројена слична а свакоме човеку опет специфична, посебна осећања, његова лична, могу да делују разорно. Наравно да пре свега мислим на људе попут свих нас – на пр. на Журналу- који се баве испитивањима своје душе, срца и свога ума- или свести (ја још мало правим разлику између ума и свести).
    Сасвим је могуће да тај талас те струје, тог невидљивог светла, спере много шта и остави за собом истинито наше стање. Са сваком новином се свест човека ипак не мири лако па таман да је ко зна колико пута боља и лепша од оне коју до тада познавасмо.
    Је ли немогуће да смо сматрали, гледали себе тако како јесмо и да нисмо помишљали да је то гледање сакрило праву природу унутарњу и да нам је улога у стварању читавог света сасвим другачија од те коју смо знали, коју смо чак открили Јер до сада можда нисмо ни имали могућност да ту праву знамо (овде мислим и на оне који су себе називали месијама-не бих их поштедела)
    Утисак ми је да нам божанске силе, силе високог наума, шаљу помоћ у расветљавању свих тунела наших душа за које ипак и после много рада нисмо знали. Ако бисмо осветлили сваки можда би то било велико разочарење. А опет све је потребно јасно погледати и у сваки кутак добро завирити.
    Мислим да када у све то погледамо стижемо очишћење од онога што није ваљало а било је потребно да бисмо нешто научили и схватили. А када погледамо у оно што је ваљало оснажићемо се наравно.
    Све ово донело би лакоћу души за одскок навише можда још у овоме стању , на овој земљи, у овом битисању. Зато и сматрам да је талас добар- у ствари пожељан.
    Мислим да неће бити важно ништа од онога што смо чинили до тога трена или у шта смо веровали јер ово ће бити велики скок одскок и у односу на њега све ће оно од раније бити ситно.
    Друго премишљање
    А када се запитам одакле оволико зла, на нашој планети плавој лепотиции када се запитам одакле тоико земаљских ратова, звезданих ратова! А створени смо из љубави као и све што нас окружује! Чини ми се да се у једном трену догодила грешка у ткз. програму не стварања него развоја већ створеног.И мислим да смо ми, људи, овде на овој планети зарад покушаја чишћења –поправљања те грешке која се преноси и на друге нивое живљења. Делује ми сасвим могуће да смо ми сами, људи, из неког разлога почели у неком тренутку да стварамо бића – нељуде – зло – и та болест траје милионе година. Питање је како човечанство очистити од онога што је само породило???
    Ово је чини ми се разлог што се зло шири – једни га шире и у том смислу делају а други.. . као родитељ ћуте и трпе. Мада треба рећи да свака јединка има неку, извесну количину тога што не ваља. То би се можда дало неком математичком формулом констатовати.
    Вероватно су Више силе схватиле да не могу другачије да помогну но да нас опљусну таласом- да се очисти шта и колико може и да се очишћени ,,подигну а да зло остане – да само себе на крају поједе. Ко се у томе нађе тако ће му бити. Више силе знају да су и саме у свему учествовале и да су увиделе да нема другог начина за спас и очишћење него остављање -зла да једе себе само.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s