Верица Стојиљковић: Плавозелено


Руди зора,  ено,

Смеши се брдо планине снено 

Купан му  зрацима цели врх…  и

Винемо се међу  висине плаве  

И облетимо ,,пола,, сунчаног круга.

Тамо иза времена овога, угледа се

Слика другачијег небеског свода.

Прозрачност ову  земљу краси

Корак дуг и лак  и мисао брза реч је

А вода елемент  којим се… хода  

Ветар другачијег звука је

Месец  беличаст, већи од знаног,

Шета небом ноћним што то  и није

Даном се звезде видети могу

И путеви којима се  крећу

И тако је лако

Ухватити се за руке у коло

Што у ваздуху игра  се…

И смех ори се…

Оно што исто бива

То Срца жар је жива

Упаљеног вечитог плама

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s