Габријеле Д’Анунцио:ОДА НАРОДУ СРПСКОМ (1916)


Писац: Габријеле Д’Анунцио, преводилац: Милутин Бојић

„Ода народу српском“ је поема италијанског песника Габријела Д‘Анунција, док је белешке уз поему написао ит. песн. Никола Томазе. Поема је написана 16. а објављена 24. новембра 1915. године у миланском листу Corriere della sera.

Било је више превода поеме, али овде је представљен превод српског песника Милутина Бојића. Бојић је поему превео уз помоћ једног српског војника, а превод је објављен 7. априла 1916. године (по јул. календару) у првом броју Српских новина на Крфу.

 

Хајде народе Марков, храбар буди!

Имај срце јако, срце челично

пред судбином! Ти си, ох људи:

располућен, подељен цинично

на два дела, на два трупла

крвава, као на кули

што погођен би Хајдук

Вељко. Сећаш ли се њега?

Располућен посред стомака

паде. Ширoке груди

прекинуте у појасу

падоше, одлелујаше у локву

димну. Лежаху Херкуловске

бутине тог див-јунака

раскречене, лежаху доле

посвећене. А из

гркљана поклич се расу:

“Држи се храбро!” Жуч из поцепане

јетре шикну: “Ти се држи

Србине!” Из утробе што пржи

такав ропац се проломи: “Храбро се држи!”.

 

. . .

Тај ропац чула вила.

Све твоје горске виле.

Све твоје са урвина виле

чуле команду што пуче,

а ти је чу и јуче.

Чује је земља тврда,

неће три године зазеленити.

Чује је над облаком небо,

неће три године роса чиста пасти.

Шта мари, о ратници?

Глава Свеца Србије,

лобаља Лазарова блиста

не само у Ситници,

већ у свакој реци. Ево рже

велики коњ Шарац

Марков, и буди се јунак

тресући своју црну косу.

Цар Душан стиже из Призрена,

израња из Марице мутне

Вукашин, диже се са Косова

јато од девет јастребова.

 

. . .

Хајде Петровићу Ђорђе, говедару

од Тополе, хајде пробуди се и позови!

Поведи са собом своје јунаке:

мудрог Јанка и беснога Васу.

Поведи са собом своје хајдуке

што играју над врховима

мачева. Вељко, ево сада,

бедара и прса се лаћа

и спаја их као некада,

а унутра јетру жучну враћа.

Хајде, хајде свињари Божји !

Мишарска олуја, ево сада,

кроз јармове Шумадије

стару победу вије,

сеје ново семе.

Нека друга стада ћеш гонити

пред собом, друге дивљије

чопоре, другу још гору

стоку, друга утовљена

крда, гадна људска племена.

 

-део песме-

-слика Ђуре Јакшића-Барикада кроз Стамбол капију-

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s