Драган Симовић: Битно и сушто откриће из минулог животног тока


ТРАГАЈУЋИ ЗА СОБОМ КРОЗ МИНУЛЕ ЖИВОТНЕ ТОКОВЕ

 

 

Вечерас сам, у стању дубоког тиховања, открио нешто битно и суштаствено о себи, што желим и вама да предам, јер вам ово моје животно откриће може од користи бити.

У претходном животном току – а то је животни ток пре овога – био сам посве замрзнут – као да бејаше и моја душа залеђена – у тами и студени незнања због својих лоших дела, због своје лоше карме из свог трећег животног тока у односу на садашњи.

Незнање у којему сам живео пре овог животног тока осетио сам и видео као космичку таму, као космичку метафизичку студен која леди и биће, и душу, и дух.

Незнање је ужасно – заиста, грозна је тама и студен незнања – тако да ми се чини, да од космичког и метафизичког незнања нема ничег грознијег!

Кад сам излазио из стања дубоког тиховања, почео сам да размишљам и освешћујем своје детињство, своје младалачко доба кроз покретне и живе слике из оностраног, из поља свести и свесности.

Тек сада разумем откуда у мени дубоки страх од незнања, страх који годинама нисам могао да разјасним, и који сам од најранијег детињства свакодневно осећао, а поготову када сам кренуо у први разред основне школе.

Тај страх је пренет из претходног животног тока када сам био буквално замрзнут у мрачној комори космичког незнања, када сам доживљавао највеће ужасе и грозоте у пространству и свету незнања.

Надаље сам, излазећи из стања дубоког тиховања у будност, још и ово убрзано освешћивао:

Да бих премостио тај животни ток у којему сам био залеђен у тами незнања – будући да у том животном току нисам напредовао ни за јоту – ја сам морао буквално да умрем и поново да се родим у овом животном току.

А то се и догодило.

По сведочењу мојих родитеља, а и лекара, умро сам кад ми бејаше девет месеци, и бејах у стању обамрлости, скоро мртав, од поднева до сутона.

Можете само да замислите какав су тада стрес и шок доживели моји родитељи!

Отац ми је једном приликом рекао, да му је тај догађај скратио пола животног века.

Ето, требало је да прође шездесет и осам година, да бих, на крају, схватио и освестио, зашто сам ја као деветомесечно дете доживео клиничку смрт.

(На Истеру, у вечерњи час, 13. листопада/шумопада 7526.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s