Драган Симовић: Две упоредне Србије


Кад уроним у своје песничке снове, у своја песничка јасновиђења, онда јасно и лепо видим две упоредне Србије.

Једна је Србија у светлости, у дивотним преливима неземаљских вагри, а друга је Србија у тами, у пределима вечерњег сутона, у тешким маглама и тмуши од века.

У једној Србији обитавају словесна, божанска бића, људи у чијим душама искри божанска луча, док у другој Србији бораве човекомрсци, србомрси, словеномрсци, животомрсци, људи нељудског обличја и сподобија.

У првој се Србији (а то и јесте Србија словесних и освешћених), они што у њој обитавају, поносе својим прецима, својим језиком, својом духовношћу и својом културом, док у другој Србији (е, то, уистини, бива  сеновита и студена Србија!), они што у њој бораве –

 стиде се својих предака, стиде се свога језика, стиде се  својега писма, стиде се свега оног што их подсећа на њих саме!

Наравно да те две Србије нису разграничене у појавном, видљивом свету; њихово разграничење прелази пето пространство и досеже до деветог пространства (пространство је србска реч за димензију!), што би могао унутарњим видом да јасновиди само онај посвећени који све то созерцава очима божанског битија и бића.

Две упоредне Србије обитавају у једном вештаственом, опипљивом, појавном и физичком простору, али се дејствено, енергетски, умно, душевно и духовно разграничавају и мимоилазе, као када бисте у једну те исту посуду истовремено излили и воду и уље!

Те две Србије, осећам то својим унутарњим суштаством, никада се сједити неће!

Те две Србије су лице и наличје, основа и потка, појавни облик и сенка облика, вертикала и хоризонтала, сварожница и обзорница, звездано јато и црна рупа у сазвежђу.

Те две Србије су, са становишта квантне физике,  уствари један те исти холограм, једно једнијато биће а ипак подељено и раздељено на две самосвојне целине, једно суштаство а различно испољавање и појављивање, једна духовна звезда а два пола духовности!

Те две Србије, на концу, и подстичу и покрећу једна другу.

Оне се међусобно снаже и јачају а да тога и нису свесне!

Што је више светла у једној, то је више таме у другој, што је већа љубав у првој, то је силнија мржња у потоњој, што прва снажније вуче навише, тим друга силније стреми наниже, па се тако, у космичкој праслици, одржава енергетска равнотежа двеју упоредних Србија!

Те две се Србије у трену крећу по вертикали, а трен, потом, по хоризонтали, час по завојници, а час по кружници, сад с лева на десно, а сад здесна на лево, и све тако укруг, и све тако убексрај!

Шта је Песник мислио и шта рекао?

Оно што је Песник мислио, то је и рекао, само песнички!

Ви који дејствујете и чините добра дела за Србство и Србију, за своје племе и свој народ, за свој језик и своју културу, за своје претке и потомке – чините то и даље!

Чините у љубави и с љубављу, чините посвећенички, и, не чекајте да се пробуди и освести она друга Србија!

Она друга Србија ће заувек остати –

друга Србија!

Задатак друге Србије јесте да увек бива и буде –

друга Србија!

Не распршујте енергију, не распржујте божанско дејство, на преображај и преокрет друге Србије!

Будите посвећеници, синови светлости, Србства и Србије!

Будите Посвећени Срби, Расни Срби, Стриборјански Срби, али никада и нипошто, никога и ништа, не мрзите!

Не мрзите!

Јер свака мржња поништава светост, поништава лепоту, поништава живот.

Свака мржња поништава и онога што мрзи!

Мржња нас занавек, заиста, во вјеки вјеков, исписује и брише из Књиге Божјега Живота!

 -2014.година-

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s