Словенка Марић: ИЗМЕЂУ ТВОГ ЛИЦА И НЕБЕСКОГ ПЕШЧАНИКА


Гледам твоје лице
и слушам подземни глас
што ме опомиње на време
на небеском пешчанику.
Знам, између њих је реч
која се, ко зна зашто,
не да или неће
између светла и ноћи.

Гледам твоје лице
исписано ожиљцима и ранама
свих десет Божјих заповести,
и ћутим пред њим,
немам ни гласа ни песме.
А знам, све што се не каже,
све што једном не буде реч,
као да није ни било.

Гледам твоје лице
лепотом обележено и изболовано
свим светлостима и понорима,
и ћутим пред њим.
А знам,требало би рећи блиску реч,
барем због вода које протичу,
трбало би рећи
због светлосних година самоће
од човека до човека.

Гледам твоје лице
и слушам подземни глас
што ме опомиње.
А не да ми се реч,
и све ће бити
као да није ни било.
И ни ти нећеш знати
да сам била само бол,
само распети бол
између твог лица
и небеског пешчаника
што ми мери време

22. децембар, 1993.година

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s