Пабло Неруда: Кад умрем


Кад умрем желим твоје руке на својим очима:

желим светло и жито твојих љубљених руку,

да ме још једном дирне њихова свежина,

да осетим нежност што измени моју судбину.

 

Хоћу да живиш док те успаван чекам,

хоћу да твоје уши и даље слушају ветар,

да удишеш мирис мора које смо заједно волели

и да наставиш ићи песком којим смо ходали.

 

Хоћу да оно што волим настави да живи,

а тебе сам љубио и певао изнад свега,

зато цветај и даље расцветана,

 

да би досегла све што ти моја љубав наређује

да би сена моја прошетала твојим власима,

да бисмо тако упознали разлог моме певању.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s