Ана Милић:З в е з д а у о к у


Ходао си за мном и стрпљиво сакупљао

Све драго камење знано и незнано

Које сам уз пут расипала

Несвесно и свесно

Од њега си сачинио најлепшу круну

 

На дан мога крунисања схватих

Шта добијам а шта сам изгубила

 

Потражих те погледом

Дању златаст ноћу сребрнкаст

Није те било тешко пронаћи

Теже те је сачувати и гледати

Истину мерити

 

Ухватих звезду у твом оку

И препознах одлуку

Бацих круну у вис

Драгуљи се расуше по небу

У ново сазвежђе и мапу мога срца

Ти имаш право да му даш име

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s