Верица Стојиљковић: Зашто си се заплакао


 

Зашто си се заплакао

Што сузе боје твоје лице тугом

Што очи си рукама покрио

Не чини то…не одлазим за стално …

И нисам  далеко …

Зашто си се заплакао

Зар срцу твом толико болно је …

Непотребно је … могу…ја…

То део нашег пута је

 

Зашто си се заплакао

Знаш и где и ко … одвео ме је

Знаш и да стално… видим те

Можда брзо, брзо ти рамена

Устрептала  дотакнем

И душу помилујем

Чуј  ме …срцем  ти говорим….

 

Све пролази – и ово ће проћи

И доћи ћеш по мене ти

Као ја по тебе скоро.

И онда – опет заједно познатим и

Новим путевима ћемо – проћи

Загрљених погледа, са небројено

Неизречених речи

А ја… показаћу ти толико много тога

Што знаш да постоји  али

До сад видео ниси… то звезде су сакриле

Једном да буде – изненађење моје – теби.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s