ИГОР АРЕПЈЕВ – БИБЛИЈА БУДУЋНОСТИ – ЗАВЕТ ПРЕДСТОЈЕЋЕГ Књига друга Део четврти; Глава 5; Текст 5


1.И видех ја Оца Небеског, и разговарао сам са њим. И рече Он: сине мој, приђи столу моме и погледај у том правцу који ћу ти означити. И схвати речи моје.

  1. Пред тобом је простор са координатама информације о самом простору где свест ствара и гради објекте како информације, тако и материје; информације где ти видиш и ствараш: материје, где постоји деловање и испољавање. Сине мој, када ја говорим ти видиш и делујеш, и то је твој задатак који сам ти поставио.
  2. Материја створена у простору на основу духовних структура јесте светлост, јер је светлошћу створена; физичко тело човеково јесте светлост, јер је створено светлошћу душе. Душа -. то је светлост Света, јер је Свет –материја душе макронивоа где је човек духовна структура, као дух који односи светлост горе.
  3. Простора има много,јер су они створени и стварају се , откривају се све нова и нова пространства. Постоје простори: Света, духа, душе, свести, физичког тела, као Света живота и принципа и закона стварања.

ЗАКОН СТВАРАЊА ЈЕ НЕПРОМЕНЉИВ – ТО ЈЕ САМ ЖИВОТ. ЖИВОТ СТВОРЕН ИМА ПРОСТОР ЗА ЕГЗИСТЕНЦИЈУ ЛИЧНОСТИ, ЊЕН РАЗВОЈ У ПРАВЦУ ДУХОВНОГ РАСТА, КАО СВЕОБУХВАТНОГ ЕЛЕМЕНТА СПОЗНАЈЕ.

5.Царство небеско то је светлост коју је открио човек: светлост душе, духа и свести. Схватање Света и физичког тела јесте појам како о животу овде, тако и о живору свугде.

Храм Небески, који је отелотворење двери у душу човекову, и све духовне структуре су вечне, неразрушиве и бескрајне по свом развоју.

  1. Човек што га је створио Бог – ко је то ? Ја знам – рече Отац – твоје мишљење својствено теби као и свакоме, он је – човек. Ја се слажем, сине мој, ти си – човек који стоји крај Бога, и разговара с Богом, и чни разне реалне радње за спасење свих, и преноси знања од Бога.

Сине мој, ти си – човек, али размисли о мојим речима које сам ти рекао, ја те не пожурујем да ми одговориш. Ја ћу се на то вратити када дође време. Суштина је у томе, сине мој, што човек сам бира свој пут, да буде први или последњи, да буде неко или човек. За мене је сваки човек – човек. Сваког сам ја начинио, са сваким сам говорио и говорим, али ја знам и нешто друго од самог човека када ми он сам о томе говори. Погледај сада себе, своје физичко тело, и сваку ћелију његову: шта видиш ?

– Ја видим, Оче, тебе, који ми дајеш знање, као и сваком човеку према његовом знању и разумевању.

– Знање – свима истовремено – таква је реалностз, сине мој, и постојећи простор се преображава у повезаност са тим знањем. То је неопходно видети и разумети. Ја говорим о виђењу процеса како у Свету, тако и конкретног човека и свих људи.

Многи стварају свој Свет -. он је мали, а Свет је – велики. Свет је јединствен за све и са свима. Јединствени Свет – то је Свет споразумевања и хармоније, то је Свет у коме све постоји, то је појам духа и душе, где је дух и светлост, и голуб који лети, и трећи од вас и нас, и то је пут душе, као личности човека, личности која препознаје Свет у себи.

  1. Спаси Свет у себи, спаси себе – то је технологија, усмерена на спасење и развој свих, као и сваког, на духовни раст, на стицање знања, а знања стечена тим путем то су знања свих. Знања свих – обједињују пут; човек који иде – то је човек духа. Човек који је овладао знањима душе – то је човек који чује, и види, и зна; схвати моје речи правилно.
  2. Отварање Књиге Завет предстојећег – Библија Будућности показује суштину онога што предстоји: Биће онако како буде. И моје речи : нека тако буде! директно се односе на Књигу, као моје знање за све, суштина знања – то је преношење тога знања на основу слободног избора и помоћи свакоме тамо где је свако разумео моја знања и о њима рекао, и ти си тога човека чуо и, још једном ћу рећи где је он, човек рекао.
  3. И указао је Отац на простор. Он се изменио по суштини, по знању, по информацији и по структури.

И изговори Отац ове речи: на овом месту је измењена структура Света у правцу стварања, хармоније и знања. Речи које сам теби упутио – то је знање које ти преносиш; други човек, који има приступ, чуће оно што ја гпворим по задатку који он јасно види пред собом, као и пред другима, или други задатак, друкчији. Знања која су ти пренета намењена су теби, а други ће пред њим погледом отићи од тебе и биће овако: онај који зна – сазнаће , који разуме – разумеће, који чује – чуће, који чита – прочитаће, који пише – написаће, а неко други ће отићи јер ја онога који није тражио знање од мене за све, већ само за себе – не признајем као преносиоца знања, јер он је сејач знања, али не од речи “зрно“ него од речи “празнина“. Запамти моје речи, сине мој.

И дао је Отац време за размишљање.

И захвалих ја Оцу Небеском за знање које Он даје сваком човеку.

И говорио је Отац: ја знање дајем и о томе говорим; ти си онај који знање чујеш, схваташ и ствараш – говорим о томе онако како сам ти показивао и причао,

И свако ће те разумети.

И знања ће бити тачна, твоја знања од мене.

И захвалих ја Оцу Небеском за знање где је доносилац дара – благодет и где ћеш ти схватити, а ми ћемо поћи даље.

Извор: фејсбук страница Владана Пантелића

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s