СВЕ ШТО ЖИВИ ОЖИЉАК ИМА – Сергей Александрович Есенин


Ct0lbmVWAAACoj5
Све што живи ожиљак има
још из детињства, посебан, ран.
Да нисам песник, ја међ свима
био бих хуља и лопов знан.
 
Мршав и раста одвећ малена,
међ децом био сам увек херој,
често, често носа разбијена
враћо сам се под кров свој.
 
Уплашеној мајци, кад пред њу банем,
реч цеђаху усне крваво-тмасте:
«Ништа, де! Спотакох се о камен,
а већ сутра све ће да зарасте.»
 
Па и сада, када се без трага,
оних дана крв врела смирила,
неспокојна нека дрска снага
на поеме моје се излила.
 
На већ златне литерарне хрпе;
и у сваком ретку што се вије
огледају се некадање црте
кавгаџије, немирка, делије.
 
Ко и некад имам храброст мушку
ал нов корак мој се друкче слуша…
Док ми некад разбијаху њушку,
сада ми је сва у крви душа.
 
Не велим више мајци окрвављен,
већ том шљаму што церећ се расте:
«Ништа, де! Спотакох се о камен,
а већ сутра све ће да зарасте.»
 
Сергей Александрович Есенин
(3.10.1895-28.12.1925)
Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s