Преносиво наслеђе –део 2


Транскрипт емисије „Древник бр 10“ – прича о древним православним знањима наших дедова

А ШТА ЈЕ ЧОВЕК?

 

 

Вечне и бесмртне духовне искре (Честице Инглије), сјај који подржава цео Универзум, пролазе свој развој,  кроз мноштво облика у нижим Световима достижући ниво Богова.

Оне имају велику моћ да створе жива, чулна и мислећа бића — своје изразе.

Облачећи се у различите материјалне одеће, као у огртач, оне живе у  „Људском телу“.

Као краљ који седи на престолу у својој палати и управља свим активностима свог царства, тако и Дух управља животом земаљског људског тела.

Када наступи смрт, Дух (ЧИ – Честица Индивидуалности) одлази из „Човека- форме“ у Светове Нав.

Земаљски човек  или  „Човек-форма“ , је онај који се рађа, живи и умире на Земљи,  и никада се не може поново родити, јер није носилац живота.

У „човеку форми“ све је јединствено: ум, карактер, осећања, изглед. Слободне воље код њега нема.

Поступци „човека- форме“ према његовим осећањима су слободни, ј ер водећа његова воља је у њему самом.

Сећање на претходна постојања припадају само Духу и Души, а облик оне немају и не могу имати никакво сећање.

Истински Човек је Дух – ванвременски и бесмртан.

Својство овог Небеског Човека је да по својој вољи буде свестан себе у свакој тачки Универзума, да продире собом у све, све грли и бескрајно ствара нове облике својом свешћу.

Дух човека сличан је Духу јединственог Творца, али заостаје по моћи.

Што даље Дух (искра Светлости) пада у материју, то је сан Духа дубљи, стање је несвесније.

 Стање несвесности његове свести почиње тада када он (искра Духа) захвати честице таме.

Првенствено због своје отворености он је био „прозрачан“.  Сада је испуњен  димом и страшћу и жељама.

 Свест (Дељено ЗНАЊЕ) њега раздваја (на знање тела, знање Душе и знање Духа),

и ту заиста космичку трагедију древни су приказивали фигуративно, као черечење Бога.

Али човек може и треба да превазиђе стање несвесности свести.

Више „Ја“ пребива у срцу инкарнираног човека, и то у горњем његовом десном делу.

Оно је мање од најмањег (честица) и више од највећег (талас, који има својство таласа и честице у исто време, као и физичке особине светлости, види уџбенике физике).

Данас је центар свести концентрисан у области знања тела и налази се у мозгу, али то је само део целовите свести, која треба да се опорави, што и јесте права сврха живота човека.

Свест мозга мисли одвојено од Бога.

И док срце не привлачи себи  ум, и не овладав њим, не може да га научи свој тајној мудрости (љубави).

Најпаметнији човек, колико год се  борио да спозна мудрост Богова, остаће слеп.

Срце је место боравка центра духовне свести  (због тога се у медитацији и фокусира пажња на срце).

Тако се отвара пут унутар себе, стиче се дар унутрашњег увида, можда само осећајући у себи Виши дух.

Повезаност ума и срца, јесте основа духовног  рада.

„Пробуди спавајућег у себи, и он ће се пробудити!!!“ „Када ум сиђе у срце, ти са чуђењем видиш човека пребивајућег у теби.

Унутар себе ти налазиш онда изненађујућу земљу, која обухвата све Светове и изван тебе не постоји“.

Истински човек је бесмртни Дух, корак по корак дижући се по степеницама  доследног развоја, све док не достигне свест  апсолутног бића,  и  не споји се са Асурима  (Ас од Јаких – сунчаних богова),  а онда се спаја са Врховним Ванвременским бићем чувајући своју личност.

Пут Душе је непрекидно трагање  за вишим циљем ка врховном савршенству.

„Ја“  човека,  је искра Божија и циљ човека у том Свету је да усклади себе у јединство са Боговима и да постане проводник њиховог утицаја.

Светови Богова  (светови Прав)  представљају први круг стања Светлости и Мира,  о коме је немогуће говорити речима.

Само свети, достигли највиши степен, у посебној екстази могу га разумети.

Сенка првог круга је други круг (Светови Нав), или енергетски универзум.

А он је неизмерно већи од трећег круга (сенке другог), Светова манифестованих и зафиксираних форми (Јав).

Словенска традиција учи да је други круг духовно- енергетски  Свет, који садржи у себи неограничен број Светова, сунчевих система и планета.

Од нижих, по густини своје структуре, који су на граници физичке материје до виших, где су форме живота необичне и лепе.

Други круг је сав у покрету он има безбројну количину делова и човек се пење по њему као по степеницама.

 

 Али, још док живе у нашем свету (трећи круг) људи треба да настоје да достигну такво стање, да би свесно видели неке његове области својим очима.

Овај круг се још назива фигуративно „Океан“, од кога је изолована „Земља“, тј. наш физички Свет.

Често се на том условном језику други круг назива „Земљом сна“, или духовним планом.

Главни задатак праксе умирања састоји се у проучавању различитих духовних и душевних стања, као и стање сна, јер су у сну очувани неки остаци бивше, целовите свести Човека.

Цео Небески човек налази се данас као да је у несвести– поред земаљског живота живи још на неколико планова –  умном (тело),  душевном  и  духовном.

Али након пада, он на сваком од тих планова може користити само један од делова своје прошле, целовите свести. Проучавање стања сна  и начина да се сачува свест у сну лежи у основи практичне науке.

Стање сна, то је степениште које води у друге Светове.

До садашњег времена „Човек“ је још на том нивоу који је у њему,  тј.  у  његовом дневном будном стању може да прими само мали део информационе енергије своје духовне искре.

 Зато је, код „Небеског човека“ који живи у Свету Јав раздробљена целовитост његове свести

и он има само спавајућу свест и спавајућу вољу и не види целовитост живота (за разлику од Богова),  као да је потопљен у сан  (то се односи на Дух).

Када човек полази на спавање, на плану земаљског живота њега нема, он није будан ту, а у сну упознаје душевни-енергетски Свет, а ако би човека лишили сна, онда нема куда да иде трансформирујући  Дух и не оличава се на физичком плану енергија.

И тако, налазећи се током сна у духовно – енергетском свету, духовна бића доживљавају тамо искуства, а такође и комуницирају, акумулирају неопходну енергију шкољку Душе, за даљи већ потпун живот у том Свету.

 Одавде следи да у   сну тече наш, други, пунији по садржају живот, али утисци о њему продиру у будну свест прилично нејасно.

Сан који ми памтимо при буђењу, је прича, пренета уз помоћ слика нашој Јав (физичкој) свести у тренутку када се налазимо на ивици два стања,тако да је код већине људи успавана конфузија трајни резултат времена проведеног у сну.

Из овога следи да смисао живота у сну измиче пажњи обичног човека, а неосвешћени снови тада изгледају као трице и кучине.

Место  налажења  духовно-енергетског  Света је свуда, он прожима собом сву густу материју.

Пробуђеном свести човек се користи у Свету Јав.

 

Душевном свести   у свету Нав, када је сну.

А духовна свест се отвара у дубоком сну, када спавајући не види снове.

Иако су код обичних људи будна и спавајућа свест још разједињене, оне ипак дају одговор себи о неким утисцима живота из сна.

Користећи одређене начине, може да се сачува свест у сну, координишући физичко и душевно и да живи свесно као у два Света.

Али у дубоком сну, када се спавајући фокусира на божанске Светове Прав, објединити свест је практично тешко.

Стање сна — то је извор живе воде за нас, преко ње ми се сједињујемо са својим извором.

У сну се Душа само делимично разједињује од  тела, али чува са њим контакт преко „животне информативне мреже“.

Тајна знања се састоји не у увођењу у себе било чега извана, већ у пројектовању свог несвесног у свесно.

 „У човеку је све, он не може наћи ништа изван себе“.

 Сваки човек, сам не знајући, носи у себи потпуност сваког знања и свих врсти способности.

Све до сада људи нису изгубили способност да црпе знање из „бесконачног Океана светског ума“.

Неки то раде због урођених особина,  други као резултат неког потреса мозга,  трећи при изненадном развијању способности против своје воље,  а четврти путем свесног рада на себи.

Али појам случајности или судбине овде нису одговарајући, они су само генерисане немогућности да се види комплетна слика живота.

Упознавајући своје „Ја“ човек стиче свест на свим плановима и могућност да живи „проширени живот„.

И таквом  „Прозрачном“,  светом човеку доступне су визије и разговор са Духовима, могућност посећивања других Светова, један од другог лепших, један од другог савршенијих, али за то треба да буде очишћен од грехова и преображен.

И, ако је само за неког од људи – то могуће, то значи да је у принципу могуће за свакога.

Комплетан транскрипт емисије на линку: Радио Сербона Београд – YouTube

https://www.youtube.com/channel/UCEn0kWkNm8fU53eXlM791yQ

-аутори и водитељи емисије: Драго, Душан, Дуки

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s