Драган Симовић: О ономе што Бело Србство разједа изнутра


ИЗ ВИЛЕЊАКОВЕ ТАЈНЕ И ОНОСТРАНЕ ПОЕТИКЕ

 

Нигде се у свету не слуша такво смеће од музике, као у Србији!

Србија је тренутно, можда, најзагађенија и најбучнија земља у ширем окружењу!

Куд год да кренете, свуда дивља, урла и трешти од турбо-фолка и осталог музичког смећа.

Све оно смеће што је избачено из других земаља, то се у нас примило.

Народ који слуша такво смеће од музике, не може бити здрав ни у ком погледу.

Отуда све могуће болештине харају Србијом.

То смеће од музике разорније је од свих бомби које су икада бачене на Србију.

Музика која се слуша у Србији не само што и буквално разбољева сва наша виша душевна и духовна тела, већ посве растура и наш божански програм.

У последњих стотину година, велик је постотак космичких паразита и рептила убачен у биће србског народа.

То је тајни и специјални рат паразита и рептила против Белога Србства.

Најтеже је борити се против паразита и рептила у властитом роду и народу.

Зато што они имају србска физичка тела, имају србска имена и презимена – а нису Срби, но прикривени паразити и рептили који дебилизују и кретенизују васколики наш род изнутра!

О томе нико не жели да говори, најчешће из необавештености, слабости, немоћи и болећивости према србском роду.

Али, они нису Срби – они су страно паразитско тело у србском бићу!

Због паразита и рептила убачених у Србство, ми и не можемо да напредујемо!

Они су свуда, они су већина у Србији.

Има их бар три пута више од расних, генетских и светлосних Срба – Белих Срба!

Паразити и рептили са србским именима и србским физичким телом држе све полуге моћи, власти, медија и капитала у Србству.

Сви медији у Србији подређени су паразитима и рептилима.

Све емисије, сви ријалити-програми праве се само због њих.

Простаклук и примитивизам најниже врсте јесте слика и прилика наших елекртонских и штампаних медија.

Наши ријалити-програми пуни су сексуланих оргијања.

Камерама се снимају и нашој деци приказују све могуће перверзије, све сексуалне гадости и настраности у паровима и осталим ријалитима.

То је јавно парење мужјака и женки.

Они се паре и оргијају као керови и керуше.

Кад један народ, кад једно друштво падне на тај ступањ, онда такав народ, онда такво друштво губи сваки смисао и сваку сврху постојања.

Због тога нас сви западни политичари, сви западни комесари и чиновници доживљавају као бесловесно стадо којему ће да наређују, да чупају уши, да прете, да шамарају и жибају кнутом.

Ја јесам ведски, хиперборејски и аријевски Србин – Бели Србин; ја јесам ведсрбски родољуб, националиста и расиста, али искључиво и једино за Бело Србство, за Бело Србство више расе и касте, за Бело Србство Белих Богова, а не за ово смеће паразитских и рептилских срба који разарају и растурају Бело Србство изнутра.

(На Истеру, 26. листопада 7526.)

Advertisements

3 comments

  1. Мирослав Бичанин

    Као музичар који негује Србско музичко народно благо, и као освешћен човек (колико већ јесам), апсолутно се слажем са овим Драгановим виђењем и једнако као Драган, доживљавам веома трагично налет оваквог неукуса на музичкој и другој јавној сцени у Србији.

  2. Немања

    Неко је већ рекао – не би било рата деведесетих да пре тога није дошло до културног пада осамдесетих. До краја седамдесетих готово и није било шунда од музике а од тада креће све више да се појављује у медијима. Музика је изгледа лакмус папир за стање у нашем друштву у последњих тридесетак година. На жалост народ који живи на селу слуша ту врсту музике. Не знам како је у граду, претпостављам исто. Ни близина природе не може да отргне људе од те пошасти. Мене чуди да се та музика слуша иако постоји избор. Не може се рећи да је наметнута кад може да се промени станица,програм а тек на интернету има велики избор музике. И мени та врста музике смета задњих неколико година.

  3. Жељко Стрика

    Слажем се Песниче, Србија, овако разслабљена, вјероватно служи као полигон за све нагоре што болестан ум може да смисли. Тако је и на пољу музике којој су широке масе највише окренуте, али и генерално, у „култури и умјетности“. Ја немам увид у све што се приказује на сцени Србије, али оно што сам дијелом видио, као нпр. овогодишњи Битеф, може се сврстати не у ранг шунда, него у ранг порнографије.

    Знам да није за утјеху, али и на западу су кретања у медијима и култури слична. Ја, већ годинама не идем ни у кино, ни у позориште, а телевизор палим само кад нешто изаберем, јер осим крви, убистава, бруталности и вулгарности нема шта друго да се види.
    Овогодишње отварање културне манифестације „Штајерска јесен“ у Грацу не заостаје пуно за Битефом , не бих да постављам повезницу, али ако неко жели може да изгугла:
    herbst-Eröffnung / Mette Ingvartsen: to come (extended)

    Пројекат је дугорочан (сеже још далеко прије осамдестих) и нико није од њега изузет- ниједна држава, ниједно друштво.
    Границе нема, а нема ни „дна дна“.
    Чувајте себе, своје најмилије и своју дјецу од тога.
    Чувајте Човјека у вама.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s