Преносиво наслеђе –део 3


Транскрипт емисије „Древник бр 10“ – прича о древним православним знањима наших дедова

ТЕЛО ЧОВЕКА КАО ПРОЈЕКЦИЈА ТЕЛА УНИВЕРЗУМА

„То што се налази

испод, је

истоветно оном,

што се налази на

врху“

Хорс Трисветли

 

 

Један од најпознатијих материјала који говори о том питању су тзв Смарагдне таблице Хермеса Трисмегистоса (можда је то искривљено при покушају да се преведе са древног словенског име Хорса Трисветлог):

„Не говорим лаж, већ истину кажем. Оно што је доле, исто је оно што је на врху, а оно што је на врху, баш је као што је доле. И све то је, само да би се догодило чудо рођења и развој новог живота наставши из Једног. Све ствари су настале из њега, само кроз поједностављивање (поделу).  

Светлост изашла из њега је Отац свих ствари, Тамна – материја [Т(о) Материја] изашла из њега је Мајка свих ствари.

Међудејство ових супротности ствара извор силе за појаву новог живота.

Сунце (светлост)  својим дахом доводи до уредног кретања Земље (материје);  Земља (материја)  храни Сунце (светлост). Један и само он је разлог свега учињеног

– свуда и увек.  Снагу извора живота је створио Један – највеличанственија од сила – и манифестује се у сваком кутку наше реалности.  

Раздвојене материја и светлост, танко  и грубо, са највећом бригом, са поштовањем марљиво су повезани између себе.

 

Танак, лаган небески пламен силази на Земљу и тако производи њихово јединство  и тама бежи далеко (преображава се под дејством Светлости).

И то све се дешава под дејством Извора живота.

 Он и јесте сила свих сила, зато што суптилно и најлакше   (светлост) води ову силу, а тежина (тама) је прожета њом. Тако се све догађа.

Безбројни и невероватни сви облици живота нашег створеног света.

Ја то знам.

То је разлог зашто је моје име – Хорс Трисветли“.

Из овог постулата може се закључити само то, да оно што је доле је као оно што је на врху, онда се тела људи и Богова јављају као нека врста пројекције универзалне форме.

Чак и процес рођења тела људи је сличан као рођење универзума.

За рађање новог универзума,  у старој реалности,  мора се формирати комбиновани снажан енергетски набој свих мислећих система старе структуре.

Овај набој је импулсиван, основна тачка развоја новог универзума, његовог простора, планетарних система, нових цивилизација (али то подсећа и на формирање у људском телу сперматозоида).

Поред тог набоја,  изнад,  потребна је још појава супервеликог Нечег, сконцентрисане материјалне енергије, која је материјал за рад набоја (исто као што је јајашце материјал за рад сперматозоида).

Енергија обједињеног набоја манифестована из старе реалности је животородна и носи информације о облицима живота из старе реалности.

Стижући у материјални облак она преноси знања о структурама и облицима живота старог универзума. Исто тако и сперматозоид носи у себи информације о структури свих  ћелија људског тела и стижући у јајашце он предаје знање о структури и облицима нашег тела.

У индијској варијанти Веда каже се,  да се наш Универзум састоји од 14 планетарних система.

Седам од њих су: Бхур,  Бхувар,  Свар,  Махар,  Џанас, Тапас   и Сатја,  који се налазе један изнад другог, – односе се ка вишим планетарним системима.

Седам (7) нижих планетарних система (у опадајућем редоследу) називају се Атала,  Витала,  Сутала,  Талатала, Махатала,  Расатала  и  Патала (тала значи – место таме-материје).

У Ведама се каже:

„…планетнарни систем под називом Патала формира табан стопала Универзума,  а планетнарни систем Расатала – пету и прсте.

 

Зглобови – то су планете Махатала,  а мишиће потколенице (листове) – планетарни систем Талатала.

Планетнарни систем Сутала – то је колено космичке форме,  а планетарни системи Витала и Атала – су кукови. Његове слабине – то је Махитала (место неактивиране тамне материје)“.

 

Космичко пространство, одваја светове Таме од нашег средишњег света  Јав  –  „удубљење на стомаку“  (пупак).

 

Даље иду системи нашег света Јав  (Бхур,  Бхувар),  а изнад се крећу више светлији  Светови.

 

Свар – то су светови  Лега и Арлега,  они су Груди космичке форме,  врат су – планете Махар,  уста – планете Џанас,  а чело – планетарни систем Тапас.

 

Највиши планетарни систем, Сатјалока, одговара фонтанели на глави…..

Из горе наведеног закључује се  да тело  Универзума има  све потребно  за постојање својих органа,  а људско тело је, као што није тешко погодити,   пројекција Универзума,  тако да оно мора да садржи све ове органе и системе,  али   они се природно разликују од космичких и поседују друге могућности.

Размотримо то детаљније на основу Славјанских Веда.

–          Анус (лат. анус — прстен) — задњи излаз,  најнижи канал, отвор кроз који се измет излучује из организма –  у људском телу то је пројекција границе нашег универзума са безданом, из кога се избацује отпад (угашене звезде, мртве галаксије, итд.).

–          Црева (интестинум) — део гастроинтестиналног тракта –  орган за варење и излучивање код човека.

 Црева се у нашем универзуму јављају као пројекција царства Кошчеја, који обављају те исте функционалне дужности али сада већ на широј скали универзума (све што није довршило царство људи (стомак) они заврше, а непотребан талог бацају у бездан).

Пошто црева имају апендикс, онда одатле и легенда о томе, да се смрт Кошчеја налази на врху игле.

–          Сакрал плексус  налази се у препонама нашег тела,  и има троугласти облик (тамо се налази чакра „Извор“), пројектује се са Световима Таме Непробудне садржећи у себи резерве скривене силе (хиндуси је зову Кундалини и покушавају све време да је пробуде, али је то опасно).

–          Јетра (лат. хепар) — витални непарни унутрашњи орган човека,  једна од њених физиолошких функција је чишћење крви.

У свемиру се јетра пројектује на Свет Пакла,  који је тако дизајниран за чишћење организма универзума.

Температура јетре је за цео степен виша него температура других органа тела (зато и  пече – печењ-руски). 

У свемиру Паклени светови се сматрају врућим, јер се тамо преко ватре пречишћују душе.

–          Желудац (лат. вентрíцулус, гастер) — то је орган који се налази између једњака и црева. У њему се вари прогутана храна, при чему се у стомаку дешава прображавање једних врста енергије у друге,  тако неопходне људском телу.

Желудац је пројекција света Живота Људи  (Лунарни Људи) у нашем телу.

Људи као и друга бића нашег света обављају у великом универзуму функцију трансформатора различитих врста енергије у друге.  

Узимајући са храном грубе енергије,  ми их претварамо у танке (менталне, етеричне, емоционалне и др.).

Сунчани системи, са нашом Мидгард земљом, као да се налазе у дну стомака великог универзума и онда су повремено изложени дејству Царства Кошчеја (као што знамо из црева у желудац периодично продиру различити ензими, који могу да изазову ране и смрт  појединих области (то се дешава као и од неправилног рада желуца, тако и од спољних утицаја, па чак и од фазе месеца)).

–          Плућа (лат. пулмо, грчки. пнеумон) — органи ваздушног дисања код човека су парни органи.

Плућа су постављена у шупљини груди,  у близини срца. Десно плућно крило се састоји од 3, а лево од 2 дела.

У плућима се врши гасна размена.

У великом универзуму им одговарају светови Лега (од речи лагани – ваздушни,  славјанима нису били познати анђели јер је то грчки назив, а ми смо ова створења називали Легама,  отуда име Олег – као Лег).

Ти светови су исто тако парни и уобичајено је да их зовемо тамни Леги и Светли Леги,  али као што видимо правилно је леви и десни.

У овим световима се врши функција размене духовних енергија идућих доле и горе.

          Бронхије (од грчке. Βρονχος — „душник“, „трахеје“) — органи за дисање код човека.

Десни главни бронх је дебљи, више вертикалан него леви. У свемиру су то парни светови Арлега.

Они су проводници ка вишим световима Арана.

–          Срце то је фиброзно-мишићни орган човека,  који обезбеђује ток крви по крвним судовима. Оно је покретач нашег тела.

Срце је пројекција Света Највиших Богова,  који су се спустили ниже за помоћ онима који пате.

 У Књизи Светла се о томе говори овако: „Неки од Највиших Носилаца Духовног Наслеђа нашег Универзума по својој доброти сишли су и уредили Свет између Светова Арлега и Арана, тако близу онима   којима је потребно помоћи да уреде свет свој“.

У крви у нашем телу постоје одређени кругови ротација и зато није ни чудо што су се наши преци обраћали  Боговима са захтевом да  „не престане коло живота да ротира“,  јер у супротном  свет ће умрети.

У „Књизи Велеса“ је речено: „И громодршцу  ПЕРУНУ, богу  битке и борбе рече:  „Ти оснажујеш појаве, не заустављај Коло да се окреће!..“

И заиста  приликом застоја срца,  а самим тим и циркулације у нашем телу,  наше тело као и тело универзума умире.

 А то да све горе наведено има смисла,  говори и древно руско име човечјих груди –“Перси„, што дословно значи Перуново Сијање,  отуда и напрсне амајлије, оне које се носе на грудима.

–          Уста — телесни отвор човека,  кроз који се прихвата храна,  врши се дисање и производе се у њима звучни таласи. Уста и Грло  су органи дизајнирани за Ораније – У свемиру они су пројекције Светова Арана, који  комуницирају са безданом.

–          Очи – оне су пројекција Света Сијања.

Дословно: Око ЧИ  [Честице Индивидуалности],  или,  на други начин,  Сијајуће Очи.

          Чело – је пројекција света Нирване…..и тако даље до виших  светова  пројектованих  на  врху  главе  (до фонтанеле, пројекције пребивалишта Бога Рода).

–          Кичма у људском телу је Пројекција централног зрака Великог Универзума,  или како кажу,  „Златног Пута Духовног уздизања“ (стабло дрвета света).

 По његовом каналу Душа умирућег човека лети као у тунелу, да би напустила умируће тело и  излази из Малог Универзума – тела,  у велики космос.

У стању клиничке смрти људи описују овај процес као кретање кроз тунел ка светлости.

Женски детородни органи су пројекције Капије Међусветова,  које су називали БАБА,  тако да су и жену, родивши дете (сина),  након тога догађаја именовали баба.

Уопште,  према свом физичком телу Славјани су се односили веома пажљиво;  хранили су га исправно и правилно.  

На крају крајева,  физичко тело сматрало се храмом Душе и Духа,  и  морало је да се негује,  па је било немогуће да се користе цигарете,  ни материје које разума лишавају.

Од тога су наши Преци имали Снагу поуздану и сигурну, која је била језгро унутрашње снаге.

И тада је све што је узалудно одлазило заувек,  и нико од њих није празан туговао узалуд,  већ је желео само здрав живот за самоодржање.

Комплетан транскрипт емисије на линку: Радио Сербона Београд – YouTube

https://www.youtube.com/channel/UCEn0kWkNm8fU53eXlM791yQ

-аутори и водитељи емисије: Драго, Душан, Дуки-

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s