Драган Симовић: ПОСЛЕДЊИ СРБСКИ СОКО СА ВЕЛЕБИТА


ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

Мој врли пријатељ Милан П. јесте последњи Србски Соко са Велебита.

На Велебиту нема више србских сокола, нема сокола уопште.

Остале су само вране и чавке.

Нема више ни белих вукова на Велебиту, и њих су протерали чопори ватиканских паса и џукела.

Тамо где су протерани Бели Срби, ту ничег племенитог и узвишеног више нема.

Ускоро ће и сама та земља бити претворена у пустолине и пустиње.

Такви су природни и космички закони.

Нека је навек проклета она земља са које су Бели Срби протерани!

Нека је проклета и, нека спржена Перуновим огњем буде!

Мој врли пријатељ Соко са Велебита живи свој живот достојан Србског Сокола и Србског Витеза.

Образ, Част и Вертикала одликују овог Белог Србина.

Све види, све осећа и све зна.

Зато се и посветио пчелама.

Са пчелама се дружи, са пчелама разговара и, од пчела учи оно што од људи научити не може.

У Београду зимује, а лето проводи негде у природи, заједно са својим пчелама.

Понекад се огласи својим надахнутим коментаром на Србском журналу, а потом изненада нестане негде у свом свету, попут сокола и белога вука.

Живи свој живот, живи са сврхом и смислом.

Нека је благословен Последњи Србски Соко са Велебита!

(На Истеру, на Живанин дан, 7526.)

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s