Евгений Евгеньевич Тамчишин:РУНЕ. ПИСМЕНОСТ РАСЕ (2)


Руне су симетричне у природи, енергија која је заложена на руни убрзава јасан звук. Када је заложена у посебном стању тај звук је јасно чујан.

Тако су рођене речи.

 Образовале су се речи.

Када су се Богови спустили у густ физички свет и материјализовали се, они су почели да стварају симболе. Моћне магичне симболе утицаја на густ физички свет,

Руна Т -тврдо, тако и на спољни свет –т; т је Руна спољашњег света. Т је руна тврде земље, т је руна спољног света Јав.

У будућности, управо је овај симбол прерастао у симбол мира крст, симбол све четири стране и следећи симбол света Нав.

Али ти симболи немају великог значаја, осим једнакостраничног крста и свих могућих магичних свастика.

Али, свастика и нема неког односа ка рунама, то треба знати и разумети. Свастика је само симбол кретања енергија, уз помоћ којих може да се попуни и промени околна средина ако се има довољно за то снаге. Тренутно свастика ради али користити је потребно је мудро, осећајући ритам вибрације.

 При наношењу свастике на кожу, могуће је повредити себи не само судбину, већ и завршити своју линију живота.

Треба знати. Руне, пре свега, правилну предају те енергије на звук који је уграђен и ако се правилно нанесе мисаона слика, онда можда ова мисао да преживи у тој руни хиљаде година.

Све зависи од могућности и способности мага. Раније су Чуди Пермскајски веома добро користили руне у топонимији подручја живљења. Уз помоћ постављања руна на пејзаж, они су посматрали утробу земље при потрази за минералима. Али Чуди Пермскајски су били веома развијени и имали су јединствене способности и владали су јединственим енергијама земљиног језгра. Могли су да левитирају и још много тога. Рецимо уз помоћ енергије они су могли да ископају јаму, за мало времена да узму потребне руде и врате земљу назад и врате пејзаж у исту пропорцију као што је био, а да при томе не оштете ни једно дрво. Све ово се остваривало уношењем у руне те саме енергије да су руне почињале да делују.

Довести у покрет је све могуће ако се добро потрудите.

Раније се руне нису мењале у свом цртању, слова су имала хомогену структуру и писање, преклапајући се увек једнако.

И све упарене руне имају различит изговор, правопис другачији, другачију путању кретања, али је суштина руна у идентичности којима је својствен јединствени начин изражавања.

Шта се постиже наношењем структурне енергије

Енергија која је нанешена мора да буде права, рецимо да сте написали руну и покушавате да уложите у њу одозго енергетску слику. Али док не уђете у посебно стање свести Ваша руна неће радити. Требало би да видите њену огњену силуету и да уложите у ту силуету висококонцентровану енергију. Она би требало да буде високовибрациона, али то да уради може само маг посвећен, онај који осећа душом и који може да комуницира са светлим духовима – и то тек после неког настојања. То је неопходно, иницијација, посвећење у ведајуће, која може да осећа ту живу високовибрациону енергију, вршећи посвећење само на светилиштима, где постоји портал ка Боговима.

Призивају се Богови. Настаје мистерија, човека дарују тим способностима да се концентрише енергија живота у високе вибрације. О томе ће се говорити у следећој књизи – „Тајне Обреда Словена“.

Само посвећен може правилно да наметне руну.

Без тог наметања руна неће радити и неће бити великог сјаја у енергији поља. Али то није ништа у поређењу са оном колосалном енергијом привлачења. Руне се доживљавају као нешто магијско, али енергија магије долази од човека. Руне су алат мага. И ништа више од тога. Онај маг који је препознао силу, односи се ка рунама као човек према ручку. То је неопходно за стварање. Али у рунама лежи велика снага Богова. Али то знати може само веома светла особа са поштеном и чистом душом. Руном се може оживети оно што спава вечни сан. Руне могу много. Али при том је потребно знати самог себе и своју суштину, ко си ти и за шта си рођен .

 

Руна Е изражава одбацивање. Одбацује носиоца.

Рецимо ако хоћете да некога прекинете у разговору само реците Е, сваки човек ће учутати. Таква је моћ звука- сила вибрације коју емитује звук. Снагом звука може да се заустави стадо вукова и треба знати како га изговорити и одбацити било ког предатора обрнуто приликом његовог напада. Довољно је веома оштро и гласно узвикнути РЕ.  Наравно, овај звук треба учити у шуми, али се дешава, да овај звук може да спаси ваш живот.

 Овде у пару раде две руне и иде снажан избој енергије, али звук мора да буде веома јак и оштар – РЕ –  и допуњен мисаоном сликом гоњења.

Тада ће се свака звер, очитавајући у простору енергију гоњења држати још дуго даље од Вас.

Тај звук су користили и у борби.

Нису испуштали ратници три слова говорећи иди, већ су производили звук који је збуњивао редове нападача.

Раније су Словени идући у напад узвикивали поклич

УРА

 и при судару РЕ, управо је тај звук допуњавао при нападу енергије и терао назад.

Понекад је и то било довољно. Ура. Звук чишћења, који чисти ум, поставља мисли у правилан положај. Раније су то знали. Ево зашто. При словенским обредима понекад је било неопходно да се користи тај звук – У. Ако се наметне на земљу ова Руна правилно, она постепено формира портал ка Боговима. По правилу, ову Руну су користили Магови када су по потреби уз дозволу Богова постављали нови храм.

У – руна – Управо ова руна концентрише енергију и формира спајање земаљског космичког и танког. У овом случају руну мора да наметне светли Маг Волх правилно, али то ћемо описати у следећој књизи.

Руне, које су прихваћене у словенском свемирском језику, а практично скоро половина универзума међусобно комуницира управо на том језику на коме је и написана ова књига, саме по себи представљају јединствен боље развијен логичан ланац, сабран у јединствени састав – Писмо. Азбука.

Сама по себи Азбука, рунски алпхабет, живи у танком свету по својим законима и све енергије су повезане у један ланац. Једно допуњује друго, без обзира на то како је изобличен језик, све док је бар једна руна присутна у данашњем писму. Значи, на танком плану ће бити присутне све руне, које су првобитно биле везане за језик Словена, као на звучну комбинацију руна. Искривити руски језик у потпуности, везано са тим није могуће, могуће га је модификовати, али искривити, како покушавају да се то уради, није могуће. Руне саме по себи комбинују и производе управо ону комбинацију звука који је неопходан у говору. Главни правац рунице није само израз мисаоне слике. Главни фокус је управо тај логички ланац, који управља јединственим енергетским ланцем. који је и скелет ослонац, темељ свих рунских формација.

Језик сам по себи је веома древан, њему је неколико милиона година, управо на том језику међу собом су се изражавали Богови када су се материјализовали. Једноставно су они комуницирали звуковима веома кратким, без падежа. Али њихова свест представља веома обиман енергетски блок, он је веома велик и њима је било довољно да разумеју суштину, у сваком случају увек долази до схватања онога што је речено, изговорено, написано и увек се перципира на различите начине.

Рецимо да ми изговоримо Пут – за њих је то Ха.

Ми кажемо Светло, а за њих је то Ра,

Ми кажемо Живот, а за њих је то једноставно Жа.

Али све се то чува у језику, у руници и одражава у свакодневном животу.

Насатвиће се….

-на слици Руна Дајбога-

Избор: Душан Ми

Извор-фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње –

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s