Драган Симовић: Бело Србство – то је моја мисија


 

 

 

ИЗ ВИЛЕЊАКОВЕ ОНОСТРАНЕ А СРБСКЕ ПОЕТИКЕ

Имам врлих пријатеља с којима се повремено дружим скоро пола столећа, који су духовно заиста високо узрасли, које поштујем и који мене поштују, али који моје писање о Беломе Србству доживљавају као мој духовни пад.

Уместо да се посветим чистој поезији и уметности, да пишем и стварам о космичкој и васељенској духовности која надилази и превазилази све земаљско и пролазно, ја се, ето, бавим србским питањем, србским становиштем и србским усудом!

Но, будући да ме веома поштују, као и ја њих, они ми никада отворено не замерају због тога, већ ми – повремено, добронамерно и пажљиво, да ме не повреде (а повредити ме не могу, свеједно!) – скрену пажњу, како, ето, не би требало толико да се бавим Србством, но, да се уздигнем у сфере чисте духовности понад свега тога небитног и пролазног, попут њих!

То ми једнако замерају, као и уживање у дувану!

За ово друго можда су још и у праву, али за ово прво, зацело – нису!

Нису, зато што ја писање о Беломе Србству уистини доживљавам као своју мисију, као свој задатак из вишњих божанских светова и, као своју свету дужност.

Ја сам свестан тога, да, понекад, у неким лирским записима, прећерам (да употребим тај народски израз) у слављењу и величању Белога Србства, кад у свом песничком заносу станем да поистовећујем Бело Србство са Белим Божанствима, али, такав је мој песнички и вилењачки стил, таква је моја песничка и вилењачка поетика.

Такво моје писање о Беломе Србству јесте моја најбоља одбрана Белога Србства од паразита и рептила, од свих црних и мрачних ентитета који већ тисућлећима и еонима воде рат за истребљење Белога Србства.

Замислите само, како би то било када би и последњи песник Белога Србства умукнуо, када би престао да сведочи и пева о свим србским страдањима, патњама, мукама и ужасима кроз светове и векове, кроз тисућлећа и еоне и, када би се затворио у своју кулу од слоноваче!?

Тада би камење и дрвеће пропевало и сведочило о свим мукама, патњама, невољама и погромима Белога Србства!

(На Истеру, 28. листопада 7526.)

Advertisements

One comment

  1. Radmila

    Певај, Драгане, о Белом Србству, Ту сам песму чула, душа ју је препознала и сад свакодневно долазим да чујем њене арије. Не усуђујем се ником да причам о њој …јер ми је савршено јасно да би то било равно описивати некоме музику Моцартову…ил је чујеш ил не чујеш…нема друге…а ко треба да је чује, живот га доведе до тебе. Чак и да је песма само сан, сан о Божанском Роду Белих Срба довољно је Лучозарна да побуди у човеку да сам Живот успаван Затрепери и Запева ♥

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s