Преносиво наслеђе –део 5


Транскрипт емисије „Древник бр 10“ – прича о древним православним знањима наших дедова

 

Научници су одавно утврдили да је за складиштење наследних особина одговоран ДНК,  заправо,  да од ДНК зависе детаљи у изгледу будућег човека.

На пример,  висина,  боја и облик очију,  боја косе,  облик ушију и носа.  Званична генетика је одувек сматрала да је ДНК само материјална  структура. То су потврдила и посматрања и истраживања,  али нико од генетичара није претопставио да ДНК не фунционише само као материја већ и као електромагнетно и звучно поље, при чему се већина информација о човеку налази у танким, суптилним телима ДНК,  етеричним и астралним телима.

Невидљива голим оком она у ствари имају веома јак утицај на своју околину.

Та тела, етерично и астрално тело ДНК,  имају квантно таласну природу и могу се понашати веома интересантно.

Што се тиче старих знања наших предака, руски генетичар Петар Гарајев, сасвим случајно је дошао до једног открића које га је коштало отказа као младог приправника. Наиме, он је открио, да када под спектрометар, стави празну посуду у којој се претходни дан налазила ДНК, да ласер очитава скоро исте податке као када се у посуди налазила ДНК. Само што су очитавања била слабијег интензитета

 Оно   најважније што је открио, јесте да се тај фантомски ДНК очитава равно 40 дана, а   да после 40 дана није више могуће уочити га. Једноставно га више нема. Неко би могао да пита какве то везе има са старим знањима. Има и то много.–

 

То има везе са процесом умирања и физичким процесима који се тада одвијају, а који су били познати и прихваћени као нормалне појаве које се не доводе у сумњу. Временом се извор знања изгубио, као и знање о прецесима, али правила понашања су остала и сви су их се држали.

Људи више нису знали да кажу зашто нешто баш мора овако или онако, али су знали да су тако радили и њихови преци одувек и то никако нису доводили у сумњу. Веровали су у то, да је душа умрлог присутна следећих  40   дана на месту где је покопана и да после 40 дана више није тамо. Питање које се поставља је, ко је себи дао за право, да те наше давне претке проглашава неуким, примитвним и неписменим, док се истовремено утврђује од стране и званичне и алтернативне науке да су оно што имамо обичај да  зовемо  празноверје,  у ствари велике истине, једино што нам нико уз те истине није давао и њихово научно објашњење. Пре ће бити да нама тек предстоји да откривамо оно што се давно знало и по чему се живело. А да ли ће нас онда бити срамота нас оваквих, који све то одбацујемо као бапске приче.

Шта се у ствари дешава после тренутка смрти и зашто се очитава тај тако назван фантомски ДНК?

У тренутку смрти, душа човека одлази на планетарни ниво планете који је зарадила током живота, у зависности од достигнутог степена развоја.

Рецимо да је душа доспела до првог менталног нивоа, што је иначе доста редак случај ове епохе цивилизације, и њено ментално тело допада до првог менталног нивоа, а истовремено остају нити које повезују душу са мртвим физичким телом.

Једна од ових нити повезује ментално тело човека са физичким телом, али   како се одвија распад нервних ткива организма, та веза слаби, а кроз девет, а  не седам, дана, ментално тело се ослобађа од мртвог физичког тела.

Процес распадања органских материја се наставља, а после четрдесет дана распада се веза између астралног тела и физички мртвог тела. И тада спектограф више није у стању да детектује астрално присуство молекула ДНК.

А тек после годину дана се прекида веза измеђуу етеричног тела душе и остатака мртвог физичког тела и зато  и имамо обичаје које имамо, који свакако нису настали са религијама, већ су уграђени у религије са мањим или већим променама.

 И ако погледамо обичаје, онда нам је јасно зашто се рођаци, присећају умрлог на седам, четрдесет и годину дана. И како би неко могао да помисли да је тако нешто било случајно и без познавања феномана живота и смрти. Само ако је неко злонамеран или усмерен на материјализам, могао би да каже да знање раније није постојало.

Рађени су разни експерименти који су потврдили телегонију, рецимо кинески доктор Џјан Кан Џин помоћу информације је озрачио кокошку патком. Заправо је кокошја јаја озрачио биоинформацијом  патке. 

Као резултат, из јаја су  се излегла здрава пилад са вратовима патке и кожицом за пливање спојеном на ногама.

Помоћу своје технологије створио је хибрид лубенице и краставца, пшенице и кукуруза, па чак и зеца и козе.

Сви експерименти говоре о томе да фантомски ДНК емитује и шаље таласе који носе информације, барем тако то каже таласна генетика.

Да су ушли мало дубље у функционисање танких тела суштине, разумели би да се ради о етеричним, астралним и менталним телима у овом случају молекула ДНК.

Фантом ДНК шаље таласе који носе информације, а то значи да мушке полне ћелије које почивају на огромној количини  ДНК остављају у телу жене таласни аутограм са информацијом о себи.

 На тај начин жена је већ оплођена и то се чува у њој, можда заувек и ту понекад настају велике драме и уопште, то се може посматрати и као дестабилизација брака, због  тога што се генетско својство првог мушкарц складишти за сва следећа поколења.

Шта је резултат тога?

Ако је жена имала контакте са неколико мушкараца она тада чува програме свих својих сексуалних партнера. Рођено дете може да има комплектан спектар позитивних и негативних квалитета сваког од њих. И негативне и позитивне, и ако човек има лоше наслеђе, он сигурно све то оставља и све се то преноси на потомство, чак и ако је други муж добар, частан, поштен, физички здрав и морално здрав. А потомство може да преноси такву таласну генетску информацију наредних генерација.

Знајући то многи древни народи су практиковали да девојка своју прву брачну ноћ проведе са опште признатим јунаком. Тако су се надали да ће добити цењено потомство. На пример, у грчкој митологији познат је Хераклов подвиг који је по налогу микенског краља Еуристеја за једну ноћ оплодио 40 девица. У другим изворима саопштава се да је и цар Теспије буквално молио Херакла који је пленио својом блиставом чистотом ума да да потомство његовим педесет ћеркама.

Херакле се сагласио и после 9 месеци пронцезе су родиле прелепу децу.

Древни људи следили су заповести које су забрањивале предбрачне везе. Још пре 200 година блуднице су протериване из градова, а у селима су на неверне стављали печат. Наши преци су знали за строга правила и плашили су се да их наруше, да не буду осрамоћени пред другима.

Закон преноса наследних особина код малих етничких група или код ортодоксалних верских заједница остаје непоколебљив.

 Примећује се то током свих генерација, па чак и у 21. веку.

Према опредељењу јеврејског религиозног закона Халаха Јеврејин је рођен од јеврејске мајке, и зато је у јеврејској породици за продужење рода одговорна жена. Ако је муж Јевреј, а жена није тада се деци линија рода прекида. Дакле, закон Јеврејима забрањује брак са женом друге националности. Дете рођено од нејеврејке не сматра се Јеврејем. То дете је елиминсано из дугог ланца преноса наследних особина. За јеврејску породицу је велика трагедија, ако момак изабере за своју жену нејеврејку, јер се код унука и следећих поколења, са тим човеком реално прекида нит која их повезује са својим народом. Они гаје дух неговања традиције, и то не религиозну, већ традицију гена.

Међутим, традиционална представа о законима наслеђа и правила ступања у брак, за многе религиозне Јевреје се у савременом свету често претварају у трагедију, када син изабере за  жену девојку  нејеврејку.  Родитељи одбацују и снајку и унуке и немају однос према њима као према свом роду. Таквог човека Јевреја, ожењеног нејврејком се одричу сви и породица и пријатељи. Према закону Халаха ако се јеврејска жена уда за нејевреја, њена деца се ипак сматрају Јеврејима, иако традиционални Јевреји јесу и против таквих бракова, јер ако се у њима рађају девојчице које се удају за нејевреје и тако неколико пута, тада генетски јеврејски код из генерације у генерацију трпи јаку промену.

Просто звучи невероватно, али тамо где су на снази националне традиције и религиозне забране практично нема предбрачних и ванбрачних веза, тамо је највећи наталитет и стопа смртности новорођенчади је ниска. Тамо је минимална стопа наследних патологија. У 21. веку мало је народа који следе законе својих предака.

Сада видимо да је свако са сваким, без обзира да ли су удати, ожењени или не. Тако се шири презасићење са фантомским ДНК и онда не постоји гаранција да девојка која је изгубила невиност и похотно живела пре брака, имала велико искуство, да ће рађати само од свог мужа. Шта следи из овога? Намеће се да то доводи до дегенерације.

Не тако давно, у предбрачни договор Американаца појавила се нова ставка.

Млади људи су почели да бирају за жене само невине девојке. Чак је и администрација Клинтина, годишње издвајала из буџета новац да би се у школама промовисала невиност и уздржавање од секса пре брака.

Повратак на модел понашања и свести који би требало да имају данашњи млади људи, следећа поколења, је породично оријентисана свест и то је свест која је типична за овај народ од памтивека, односно током целог његовог постојања све до пре неколико десетина година, када је по узору на нове западне америчке вредности, дошло до почетка пропасти цивилизације, а то је један од путева пропасти и самог народа. Само на тај начин се може одговорити о почетку процеса изласка из депопулације.

Постоје мали народи на северу, Нанајци, Јакути који су интуитивно покушали да појачају своје гене на рачун мешања са генима других народа. Тај начин није увек сигурно еволуционо позитиван за ту популацију, понекад то могу бити и негативне особине. Било је народа који су се спашавали изумирања мешајући своју крв са јачим и већим народима. Постојала је вероватноћа да ће се уместо здравих пренети болесни генетски програми, али су се ипак надали позитивним резултатима. Што се више таквих страних, али генетски јаких знакова појављује у таквим заједницама, јача може постати та популација. Ако је популација била јака, онда странци могу и да је ослабе.

Представници званичне науке нерадо говоре о ефекту телегоније, али то не   значи да она не постоји.

Наши преци не само да су знали да постоји,већ су познавали и енергију која је могла да избрише програм претходног рода који је записан у матрици жене.

Закон рита каже:

 

 „Само љубав може да избрише информаацију о претходним партнерима.

Узајамно јак осећај жене према свом изабранику и његов према њој“.

 

 

Међутим, научници који се баве таласном генетиком  за сада нису  нашли потврду  ове идеје, али можда потврда тек предстоји.

Комплетан транскрипт емисије на линку: Радио Сербона Београд – YouTube

https://www.youtube.com/channel/UCEn0kWkNm8fU53eXlM791yQ

-аутори и водитељи емисије: Драго, Душан, Дуки-

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s