Драган Симовић: Живео сам у мраку незнања


ИЗ ВИЛЕЊАКОВЕ ОНОСТРАНЕ А СРБСКЕ ПОЕТИКЕ

Колико сам грешио у младости, чудо би било да сам поживео и само тридесет година!

Све грешка до грешке, све грђе од грђега!

Толико је грешака бивало на мом животном путу, да их ни побројати не могу!

Већину тих грешака, наравно, немогуће је уопште поправити, макар и када бих поживео још триста година!

Зашто је то тако?

Зашто сам толико грешио?

Зато што ништа нисам знао.

Зато што сам живео у мраку незнања.

Зато што су ми лоша дела из ранијих животних токова.

И, надасве, зато што сам рођен као Србин; будући да сваки Србин мора све да промаши у овоме свету – али, буквално све! – па чак и планету на којој ће да се инкарнира.

Незнање, лоша животна дела из ранијих животних токова и сиромашна србска породица – то је узрок свеколике моје патње и свих грешака мојих у овом животном току.

Сиромаштво је тешко, веома тешко!

Рекао бих: сиромаштво је често теже и од саме болести.

Ко год каже, да сиромаштво није теже од болести, тај нема искуство сиромаштва!

Ја га имам, од детета!

Већину грешака направио сам, превасходно, због сиромаштва породице у којој сам рођен.

Да сам рођен у богатој породици, девет десетина мојих грешака не би уопште било!

То поуздано знам, и о томе освешћено говорим.

Но, тако је како јесте!

Све грешке из овог животног тока, моћи ћу да поправим тек у неком наредном животном току.

Наравно, ако ми буде дано да поправим!

(На Истеру, 30. листопада 7526.)

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s