Верица Стојиљковић: У праскозорје једног јутра или сутона једног


 

 

У такво ћемо праскозорје
једног јутра или сутона једног
иза овог света опсене и омаје
поћи једном сви до Рода истине
прескочићемо варке и илузије
и видети своју земљу каква јесте
и видети свој живот у кругу
како тече световима и траје

и једном у једном трену
на једном месту сви бићемо
и тада звезда родиће се нова
она што увек је у нама жива
што чека да је се сетимо
јер све већ постојало је
и постоји само ми овде
мислима заробљени на њу
заборавимо

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s