Евгений Евгеньевич Тамчишин:РУНЕ. ПИСМЕНОСТ РАСЕ (3)


Главни правац рефлексије енергије наложене у рунама се дешава углавном кроз подизање главних енергетских токова који треба да прикажу суштину смисла руне.

Руна „Я“ јат је завршна руна у славјанском писму (која нам је иначе избачена реформама писма), која има за циљ да затвори енергије и идентификује истину.

Све се формира како кажу из ничега, руна се надвишује и тада почиње да вибрира у ваздуху одређена енергија и да управља просторним силама на одређеној територији.

Ако сваки Славјанин ментално и правилно наложи „П“ – Перуну, која је одговорна за правило и за истину, у дворишту своје куће, та територија боравка Славјанина ће се одразити на суштину значења те руне. Руна ће привући истину одбацујући лаж – сама територија ће утицати.

Да би наложили Перуну, није потребан велики простор. Можете да нацртате „П“, да станете унутра, опустите се и очистите унутрашњи ток мисли. Мисаоно представите ову руну и попуните је са енергијом као да је она из груди, из срца, из душе. Можете да осетите овај енергопоток. Главна је жеља и све се добија.

Руне су писане, прилагођене од стране мајстора у простору, на територији као чувари те територије. То значи да ће концентрисана енергија уложена у заштитну руну, када се правилно примени, увек бити у датом простору. И заштитиће ту територију. Руне се могу наложити с намером, да би их сви видели и знали да се та територија налази под стражом те свесне руне, или може бити уложена тајно. Све зависи од жеље и способности датог мајстора.

Рецимо, руна „Ф“ – фјут је заштитна руна чији звук без пратеће руне скоро није чујан. Али та сама руна је јака, њена енергија се стално креће концентришући се у центар. Све зависи од перцепције те руне дате територије. „Ф“ – фјут руна без слике, дизајнирана је да заштити. Име Федор буквално штити у покрету светло –  само по себи је већ све заштићено. Због тога бројни људи који се зову Федор осећају енергију заштите, безбрижности, поверења у будућност.

Руна „Р“ – „Ра“ није само светлост која долази од сунца, већ је то бела светлост, боја живота.

Основних Руна у славјанском језику које формирају основни образ језика нема, ако се не рачуна Ра.

То је разлог зашто је веома важно изговорити „Ра“ Расвет (ЗоРа). Ако правилно не можете то да урадите, то значи да је нешто са вашом генетиком збуњено. Суштина је у томе да људи са великим процентом рептилоидних гена једноставно не могу да изговоре ту руну и само слушају и они не покушавају да изговоре те речи, са те руне.

У основи, руне се пишу у бележнице без слика, плавом пастом, свескама на линије и оно што је најзанимљивије многи Славјани у почетку пишу неписмено. Једноставно у почетку дете интуитивно осећа лаж, и заменом писма је њему потребно веома дуго да се фокусира да би осећао то писмо. Потребно је да неурони мозга изграде нови ланац.

Пошто је код Славјана природни неуронски ланац установљен од детињства, недостатак руна одмах га мења, одбија мозак овај неуронски ланац као сувишан. И док се не инсталира нова процедура правописа, треба да прође више од годину дана. Деци са чистим славјанским генима је веома тешко да пишу правилно према правилима правописа, док руне за писање једноставно разумеју. И деца то осећају одмах.

Чудно, зар то не значи да нема довољно одређених руна. У том случају требало би да стоји та руна које на тастатури једноставно нема, нема на латиници, нема у ћирилици.

Та руна је слична антени на пољу или крсту, али укошена хоризонтално, усмерена према горе. Сада ову руну називају симболом Даждбога. Ова руна је веома јака, она усмерава своје зраке Богу. Она треба да буде међу рунама. Ова Руна се зове  АЛ,  то је њено најдревније име.

Потреба за овом руном је повезана још са тим, да је то по суштини главна руна живота, а њен звук је основни звук у дикцији, у звучном изговору. То није празан звук. Већ звук певања.

Славјански језик је главни звук и чисти мишиће. Управо овим звуком можемо учинити звучање звука чистим, тако да он не иде на доле, већ високо у небо, у Прав, Слав. Мали тренинг и можете да певате прилично подношљиво. Ваш баритон ће бити пријатан. Руне високе усмерености увек су биле присутне у словенским језицима. Њихова комбинација звука даје снагу.

Рецимо звук „РЕ“ плаши звери.

Звук „Ру“ је звук напрезања и он изазива забринутост, отпор и усмерен је високо.

У – руна је високо изражена, њена звучна комбинација усмерена је на горе.

 Ако напишем „РУНа“ онда ћемо добити звучни израз, а сада се усредсредимо погледом на те руне и осетимо њихово привлачење. Тај натпис почиње да живи свој живот, иако се налази у тексту. Наравно, осећати све то мало је вероватно. Али, многи ће схватити о чему то ја причам. Многе руне су само подршка формирања речи.

Рецимо Звук „П“  без пратеће руне се лоше чује, он је присутан али без „Е“ као да га и нема.

Постоји перуница „П“.  

А звук иде заједно са „Е“.

Руна „Е“ је прилично занимљива руна, звука чистог и усмереног на све стране, звука једнакокраког крста. она се тако и писала у сва времена, иако су је у многим језицима покушали изменити али меморија руна увек блокира промене, то је закон самоодржања Руна. Он важи и данас. То је руна израза, руна магије усмерена да очисти простор.

Рецимо Звук „Ре“ је усмерен у једном правцу и прилично високо дубоко. То је звук. Његово усмерење на све стране одједном ствара ауру простора огромну као велику лопту. Куда стигне звук тада се ствара граница звука. Раније су светли магови овим звуком чистили простор око себе, уводећи у њега енергију душе. То није лако, али уз мало тренинга се може постићи пречишћавање. Раније су волхови рано ујутро стварали тај звук у храмовима да очисте просторије. Пуно је мисаоних слика могло да остане унутар храма после обреда. Овај звук чисти и преображава мисаоне слике. И домаћини га могу стварати унутар станова само улагањем у њега душу.

Руне углавном имају за циљ преношење мисаоних слика. Мисаона слика функционише тако да се она у њу улаже. Али руне не могу испунити жеље, промиенити судбину човека, створити угоднији свет и друге глупе ствари. Мисаона слика делује као нешто што нема одређени задатак. Претпоставимо да не дозвољавамо негативну енергију, држимо светлост и чистоћу. Поента је у томе што одређена енергија има одређени квалитет и не одговара увек руни. У негативним енергијама, руне једноставно неће радити. Руне раде само у високо вибрационом пољу.

Рецимо да тамни човек црта руне покушавајући да наметне сопствену слику –  то је без успеха.

Само светли човек може да искуси моћ руна. Ако се светли човек налази у високим вибрацијама и уложи то у руну, онда човек са ниским вибрацијама одмах осећа њихов утицај. Тако раде руне. Претпоставимо да је за чување аутомобила једноставно могуће наметнути три руне.

Ето “Д ” кретање, „ Р “ светло, „ Г “ начин да ове три руне могу да заштите ваш аутомобил. Али власник би требало да их наметне, и у којим енергијама је власник, тако ће деловати руне. Морамо размислити о овоме.

Чини се, да чак и светли Магови ујутро не устају на ноге док се не очисте … .. У основи руне раде на одређеној територији, рецимо у храму на очувању енергије. Све је дефинисано унапред и инсталирано.

Древне руне на отвореним светилиштима и даље раде, иако су многи храмови и зарасли шумом.

 Пронаћи их може само светли човек. Не ради користи. Да бисте видели рад руна, потребно је само ући у стање транса и на танком плану ући у шуму. Руна ће бити врло јасно видљива.

Те руне углавном штите и утичу на пејзаж и по границама његових линија, по правилу, шума не расте.

Ето, стари путеви не зарастају шумом. Зашто?

Новије шумске путеве гледамо, а зарасли су, а стари не урастају само зато што је на пут наложена Руна. Ето ти путеви не урастају.

У давна времена, код куће се такође чувала руница која је уложена на праг куће, тако да тамни човек не може да уђе. И као правило, тамни и нису улазили. У веома много тврђава такође је уложена руница. На почетку су цртали на земљи руну очувања и тек онда градили тврђаву. Руне су имале своје обрисе, своје границе. Своја ограничења. И свака руна је радила у пољу своје мисаоне слике. Рецимо то у пољу својих могућности.

Руне из прошлости још увек чувају тајне територија које су им поверене. Рецимо да је човек ставио у земљу благо са дозволом духа територије, уз услов да се ово благо чува толико и толико времена на тој територији.            И духови ће предати то благо некоме из његовог рода, ако се тај неко буде ту негде налазио.

Када се ставља нека ствар у брезову кутију и сипа земља преко ње, онда обавезно на врху мора да се наметне руница како би чувала и бринула о том благу. Руница у овом случају може бити почетно Слово његовог Рода или Руна чувар, у сваком случају, тако су раније радили ведајући Славјани.

И то благо све до сада чувају руне.

Руна „ Ш “ шиштање, Щ– шиштајући из земље долазе различите руне, са мало различитих звукова. Али то су руне преласка из једног времена у друго, руне димензија. Тајне Руне. Руне одређују карактер и освојства.

Те руне раније су користили свештеници Храма Јара, када су умрлом човеку припремали тризну. Заправо била су три стуба као ослонац за тело које су кремирали. Заправо су то три времена, прошлост садашњост и будућност, опредељени у значењу.

Заправо је шапат мима – Жреца тог храма уједињавао Нав, Јав и Прав. Управо у том времену жрец улази у посебно стање општећи са духом покојника. Одређује где је душа отишла и спроводи посебне радње за Очување духа у времену, ако је Дух био значајан за душу. и одлуком Богова остајао је у храму Јара, чекајући улазак у коло душа.

Насатвиће се….

-на слици Руна Дајбога-

Избор: Душан Ми

Извор-фејсбук страница –Мидгард земља и тајне око ње –

Advertisements

One comment

  1. Милорад

    Човек је у праву за све што пише овде. Ту долазимо до знања правог да се не може злоупотребити нешто што је за суштину створено. Може тамни маг да проба и ту долазимо то ширег проблема. Он проба и тиме свесно оштети своју суштину и почне да губи енергију. Онда видевши да губи енергију он почиње да је краде од других. Уместо да схвати да се преварио и да престане са тим, он иде дубље у проблем.
    Ето корена паразитизма.
    На самом почетку злоупотребе тамни добију повратну енергију као рецимо кокаин…међутим врло брзо то спадне на јако низак ниво и они изгубе део себе и своје суштине. Знате израз свежа крв? Није он случајно повезан са нашом психом.
    Паразити се углавном хране крвљу а крв носи живот кроз тело…
    Паразити вишег реда се хране енергијом суштине коју нападну.
    Зато је овај текст о рунама одличан да каже нама да се сетимо исконског знања и да никако га не злоупотребимо. Него да се осетивши његову суштину, сетимо себе и својих моћи које имамо у роду.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s