Владислав Влада Томић: Непомични сјај смрти


Смрти, из вртлога твога цвета страх кљује

Моју пролазну наду, а сунце обасјава

Недодирнуто дело и верно описује

Време што се нађе изнад заборава.

 

Избледелим звездама свет се окрену

И у њима нађе свршетак безкраја.

Последњом снагом смрт се у мени прену

 Губећи полако непомичност сјаја.

 

Вадан Пантелић о Песнику:  „Влада Томић, човек многострано обдарен, отишао је на страну лица. Службовао је у нашој диломатији. У свакој врсти разговора врцала је његова мудрост, духовитост, духовна отменост. Пронашао сам неколико његових раних песама објављених у средњошколском зборнику. Одишу јасноћом израза, философском дубином, а неке су и пророчке.“

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s