ПРЕД ХРАСТОМ – Владимир Шибалић


bigstock-Big-autumn-oak-with-red-leaves-24591761

У ноћи глувој шетах покрај храста,
Древног једног, разгранате крошње.
Беше огроман, повелика раста,
Задиви ме к’о детаљ са народне ношње.

Ко зна када беше ту ник’о,
Ка Перуну пружаше вековима гране.
Храст је овај знамен, чујеш ли клико?
Задивљен бејах, памет да ти стане!

Шта ли памти, провео је ту векове,
Видео што више нико не може.
Трпео олује, суше, снежне сметове,
Корење црмницом одавно проже.

А ја шта сам спрама њега?
Мален, ништаван, ничега вредан.
Гледајући почех се присећати свега,
Па схватих да требам наставити мегдан.

Не замери ми, о величино,
Што ја, беда, певам о теби.
Јесам ли ти вековни сан прекин’о?
Ако јесам, не опраштам себи!

Advertisements

One comment

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s