Владислав Томић: Живот не дрхти


 

 

Цвет. Не. Срце полако враћа се у зору.

Свет је заспао. Нико не отвара

Капије хладне љубави. У мору

Мирује сама земља. Светлост вара.

 

 

Јер у висинама може се избећи

Нежељена птица. А жељене нема.

 Иза суочења почиње се мрети.

Равнодушност само поразе отпрема.

 

У пакао мира узнемиреног доласком

Смрти. Заврши се љубав лепотом вођена.

Живот не дрхти над избледелим таласом.

Који мирује. У сећањима смрт  плодова нема.

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s