Милорад Максимовић – Сећање кроз стихове


Посматрам како мисли нижу своје ниске у бисере чисте енергије. Они су као прича без речи.

Ова песма је о ономе што сам видео у неком другом свету. Нешто што носи Звезда прах…

О Душо Моја

О душо моја!

Посматрам како се светло плете и прелама низ твоје лице

и усне ти напулеле и на њима со морска

јер као сирена пливаше ти…

и сад се одмараш

и Сунце те мази…

Ал` није то море од земаљске сорте

већ наше, са обалама од жада и пуно дрвећа Нара…

Таласи певуше песме раја док тихо се буди сјај безкраја,

У дому смо, љубави.

И онда дође гласник.

И светло му бело и песмом га најави јутро.

И знах да од Свевишњег дође послање,

за једну наду да оживи и буде.

Да не замре пламен свети и да се Љував спусти међ људе…

Поглед ме твој обухвати цео

и осетих лепезу осећања твојих на себи…

На себи сам имао само кошуљу светла

и траг твојих усана на челу…

И туга се помеша са радошћу

и Љубављу се испуних сав

јер тужна си што одлазим а знаш да си уз мене заувек…

и да дишемо као Звезда, као једно ми.

И речи су твоје утихле.

Само си нежно пришла и руку ми ставила на срце своје…

Нежне речи, најнежније…

Волим те, мило моје.

Иди и светли јер време је!

Обуци од мене одело светла и Љубави,

уз тебе сам заувек.

Нека је Свети благословљен!

О душо…

Ватро моја лепа и света!

Још онда када си понела драгуљ светог светла међ својим дојкама,

на светим грудима своје душе

ја сам те вечно благословио и Љубављу обукао.

Јер прикладно беше да твоја душа га носи

и твоје га срце посвети мила…

Јер Љубав сад је све, она побеђује.

И где год да ме Свети пошаље

да ново јутро Љубави свету донесем,

ја га створићу и посветити песму љубави,

истине и мира, сад и тад.

А Љубав је једина истина…

Ја волим те пре времена

и испод и изнад и после њега!

Ако је воља Светога, доћи ћеш ми…

Једина, вољена, душо моја.

Сузе твоје сад постају свете Звезде…

И одох тамо где се несме

а врата се отварају сва јер ми их отвара

Божија Љубав…ах Љубав!

Љубав све је сад!

Отворише се врата од светла и видех сијају боје око њих.

Плавичасте и ружичасте нијансе, трепере…

Пролазим и у трену сам на Земљи док одбљеске сећања осећам,

видим тиме се душа припрема

да оствари циљ због којег је дошла.

Разасули су пријатељи моји делиће душа својих

као светле подсетнике на путу мом.

Да ме љубав у њима сећа на дом,

на дом где си ми ти…

линк за стихове казиване

                                https://www.youtube.com/watch?v=L2IMMlI5Sc8

http://www.zvezdarod.com

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s