Петар Петровић Његош: Ко је оно на високом брду


Ко је оно на високом брду –

попео се на крутој литици,

смјело сио на висину страшну

и весели са ње поглед бача

пут пучине мора кипућега,

гледи море ка се узљуљало,

ка валови за валовма трче,

стењу исти са ужасном хуком

по простору немирне равнине,

устрашени Еоловим бичем,

ломе своју силу непрестано

о окружне скале и брегове?

Тај ти исти бистро око бача

пут престола свемогућег Творца,

погледима таму просијеца

те прекрила поља подуранска

како муња дебеле облаке.

Он свуд очи веселе окреће,

тражи с њима, никад не престаје,

веља дјела Творца великога

да у пјесне славу њему поје,

са тим пита и весели душу.

Оно ти је син природе – поет,

творац мали најближи Божеству;

од другије свије умни твари

он најближе са могућим Творцем

има својство те га са њим зближа,

јер он може саздати свјетове

у идејам’ високолетећим,

кано што их отац премогући

дјелом сазда и ево их каза.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s