Јаша Томић о Старој србској вери


18622572_668119236732629_4301628252918194232_n

“ У старој србској вери било је песништва, душевности, морала. Србин је веровао у други свет, веровао, да је душа вечна. Веровао, да ће душа онога, ко чини добро на овом свету, отићи у сунце, где је топло. Отићи онамо, где је постеља застрта цвећем. Где жене никад не старе, и цвеће никад не вене и воће никад не труне. А веровао је, да ће душе рђавих људи отићи међу густе, црне облаке, где ће их вечито тући непогода, муње и олује. У тој су старој вери Србиновој биле и виле, па како да их се одрече лако!?

Но она стара многобожачка србска вера, била је везана за стари слободоумни србски ред. Стари су Срби веровали, да ће роб бити и на оном свету роб свога господара. Та је вера била протест против сваког ропства. А хришћанство није излазило пред Србина у правој чистоти Христове науке. Ту су веру ширили и Грци и Римљани међу Србима, да ослабе оно што је живело у Србима и да их покоре. Они су нарочито проповедали, да је свака власт од бога и да све црквене и духовне власти треба безусловно поштовати и покоравати им се. А Србин је био научио, да све своје старешине он бира, и да оби служе општој ствари, а не он њима.

Тадањи проповедници хришћанства учили су Србина, да мирно пати и страда на земљи, а обећавали су му за то награду на небу. Они проповедници хришћанства хтели су да помире Србина са оним новим економским редом, који је постојао у Риму и Византији. Да Србин буде роб на спахинској земљи, а Србин је научио, да живи у земљишној заједници слободан.

Србин са онаквом душом и снагом, какву је донео собом на Балкан, није могао да прими хришћанство како му нудише и Рим и Византија. Он се томе опирао вековима. Та вера није никла у србском народу. Они народи, који су примили хришћанство од туђина, и приступали хришћанској цркви лако и брзо, примили су то само по форми. То није било срашћено са њиховим народним животом. То је био знак слабости њихове, знак малене отпорне снаге њихове и знак, да нису имали много самосвојнога, што беше испреплетано са њиховим народним животом.“

– Јаша Томић, Рат на Косову и Старој Србији 1912. године, Ниш 1999, фототипско издање према изд. из 1913, стр. 33-34, и стр.144.

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s