Борка Љешковић: ПЈЕСМА МОЈОЈ ЗВЕЗДИ


(Инспирисана ријечима Драгана Симовића

Моји дани плету венац мудрости још увјек превелик за моју главу
То је вијенац за спас, који попут компаса окрећем у нади да ћу пронаћи твој сјај и знати куд даље да запловим бродовима храбрости и наде док будеш моје лице зарила
Тад ћу познати бесконачну бајку, и океане у себи неоткривене по којима морнари луди од љубави рибаре радост
Тад ће се овај смртни век прелити у бескрај, биће мира јер знаћеш
док је мене биће тебе
док је тебе биће мене
Док је нас ту је спас
биће тебе
биће мене
то је истог бића глас. 

 

 

 

– Борка у Драгановом врту, поред Истера  –  тренутак забележио фотографијом, Владан Пантелић-

 

 

 

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s